НЕДЕЉА ТРЕЋА ЧАСНОГ ПОСТА – КРСТОПОКЛОНА
БДЕНИЈЕ ВАСКРСНО, глас 7.
Субота, 26. март
„Шта значи узети крст свој? Значи драговољно примити из руку Провиђења сваку лековиту горчину која се пружа. Наиђу ли велике катастрофе, буди послушан вољи Божјој као Ноје. Тражи ли се од тебе пожртвовање, подај га са онаквом вером у Бога с каквом је Аврам хтео принети свога сина на жртву. Пропадне ли имовина, помру ли ти деца изненадно, и стегне ли љута болест, све подноси са стрпљењем не удаљујући свога срца од Бога као Јов. Оставе ли те пријатељи и окруже ли те сами непријатељи, сноси све без роптања а с надом у скору помоћ Божју, као што су чинили апостоли. Изведу ли те на губилиште за Христа, буди благодаран Богу за такву част слично хиљадама хришћанских мученика и мученица. Од тебе се не тражи да учиниш нешто што никад нико пре тебе није учинио, но да следујеш многим примерима других који су испунили вољу Христову: апостолима, светитељима, исповедницима и мученицима. Треба знати још, да тражећи наше распеће на крсту Господ тражи само распеће старог човека, то јест човека састављеног од злих навика и од службе греху. Јер тим распећем умртвљује се тај стари скотоподобни човек у нама и оживљује нови, богоподобни, бесмртни.”
[Св. Владика Николај, Омилије, Беседа у Недељу трећу Часног Поста]
Читајући старозаветне одломке – паримије – у току ових великопосних дана, и то баш животопис ове двојице које је и св. Владика Николај дао као пример, Ноја и Јова, човек не може а да се не запита како ли стећи такво поверење, смирење и послушност ка Господу у искушењима каква се пред њих поставише.
Заиста, „јунаци” новозаветне историје имали су добар темељ и узор.
Нама преостаје да се једнако присећамо да нам је овај Пост управо дат да се, сећајући се оваквих примера и корачајући по „темама” сваке од недеља Поста, припремамо за најважније догађаје ка којима корачамо, нераскидиво везане за Крст, као и ова недеља.
Крстопоклона недеља је као неки мали Празник у Посту, баш како протојереј Александар Шмеман дочарава у тумачењу сваке од недеља „посног пута”: „Ми личимо на оне који иду дугачком и мукотрпном стазом, уморе се, виде лиснато дрво, седну у хладовину, да се мало одморе и онда, као да су подмлађени, продужавају свој пут. Слично томе, у време посног и тешког пута, Свети оци су предвидели да међу нама буде Животворни Крст, да нам да одмор и освежење, да бисмо били лагани и храбри за преостале задатке.”
У хладовитом одморишту Крстопоклоне недеље, чекају нас, као посебно оснажење и посебне песме које украшавају бденије и Литургију и, међу њима, непобедиви хук крстоносне и крстопоклоне химне:
„Кресту Твојему поклањајем сја, Владико, и свјатоје Воскресеније Твоје појем и славим!”
Ј. А. Тонић
