БАДЊИ ДАН
Субота, 6. јануар
·9 ч. ЛИТУРГИЈА СВ. ЈОВАНА ЗЛАТОУСТОГ
· 17 ч. Налагање бадњака и Бденије (Повечерје с јутрењем)
БОЖИЋ – РОЖДЕСТВО ХРИСТОВО
Недеља, 7. јануар
· 9 ч. ЛИТУРГИЈА ПРАЗНИЧНА, СВ. ВАСИЛИЈА ВЕЛИКОГ
***ХРИСТОС РАЖДАЈЕТСЈА, СЛАВИТЕ!***
„Господ је дошао да послужи људима из љубави према људима. Јер љубав се показује кроз служење. Ко има већу љубав тај више и служи. А Христова је љубав највећа, зато је и Његова служба била највећа, најтежа и најнеуморнија — служба до суза, крви и смрти на крсту! Зато, браћо, поклонимо се служби Сина Божјега; поклонимо се љубави Његовој, поклонимо се и помолимо му се: да нас обасја светом вером, да утврди мир и добру вољу у нама и међу нама, да нам опрости грехе наше, да нас исцели од гордости и сваке злобе. Поклонимо се и помолимо се, да нам свима помогне милошћу и силом својом, да би умирени, уједињени, опроштени, исцељени и надахнути духом Његовим, могли верно послужити слави имена Његовог, и да би радосна срца могли запевати ангелску песму: Слава Богу на висини, мир на земљи и добра воља међу људима! Слава Сину Божијем Јединородном, са Оцем и Духом светим, Тројици Светој, Једнородној неразделној, сада и на век века. Амин.”
[Св. Владика Николај, Посланица о Божићу, 1926. година]
Једна топла, утешитељна, празнична, молбена и тихорадосна поука и порука; а опет, сећајући се шта се све одиграло после Рождества и чему ћемо у сусрет поћи кад мину спокојни бадњеданско-божићни благи дани.
Једнако грдимо сами себе, углавном оправдано, да смо као народ, незрели и несазрели у хришћанском погледу. Међутим, баш ми смо као народ благословени дивним обичајима и наносима из словенског наслеђа који су се тако бајковито а смислено уградили у празнике православне.
Колико је лепо кад – ко је у прилици – у праскозорје Бадњег дана (још ако би, како доликује, пуцало дрвеће од мраза …) отићи по бадњак-церић у шуму, са благословима породице уносити га у, сламом подастрту кућу, китити, да светлуцањем дрангулија и свилених бомбона и украса обасја дом сваки, у том тренутку преображен у Витлејемску пећину. Уз незалазно питоме и радосне божићне песме и Бадњу вечеру отићи на починак чекајући тајанствени догађај којем су у сусрет похрлили, сваки са своје стране, звездари – маги а у црквеним химнама и ми наговестили још од Ваведења наовамо, кроз све лепе празнике божићног поста.
Каква је то ноћ над ноћима морала бити! Без помпе, загулушне буке, бесмислених акламација, монтираних очекивања и жеља – у хладноћи, тишини, звездом и звездицама украшеним сомотом зимског ноћног неба, простоти јасала, а опет – закриљени миром и топлином тог скромног „смештаја” и баш зато на безбедно скрајнути од зла које је, у заслепљеној жеђи за моћи, гутало пред собом чеда новорођена.
Како ли је само бљеснула та звезда, обрадовавши маге који су послушно следили ново, необично небеско знамење не знајући да ће их довести Ономе, којем, наместо звезде, треба да принесу дарове и поклоне се! Како је прозвучала та ангелска песма коју дан данас певамо, скоро неодвојиву од божићне химнографије – са њом је растао свети владика Николај, са њом растемо и ми, ако Бог да и наша деца да деци своје деце усаде с љубављу тај божићни усклик:
„Слава во вишњих Богу,
Воспјевајте људије,
Днес Христос раждајетсја,
Пеленами повивајетсја!”
Христос се роди!
Ј. А. Тонић
