Православну мисионарску школу (ПМШ) при храму Светог Александра Невског у Београду основао је протојереј-ставрофор хаџи-Љубодраг Петровић (1934-2010), старешина храма и вероучитељ, у јесен 1985. године, од старијих ученика веронауке које је подучавао предходних шест година (од 1979. до 1985.), а који су били дорасли до средње школе.
Била је то група младих људи жедних Речи Божије и евхаристијског (литургијског) начина живота. Њима се прикључило и неколико одраслих парохијана који су се при храму истицали ревношћу за истински духовни живот. На почетку те школске године било је свега 15 полазника, да би до краја јуна 1986. године број порастао на 43. Већина ових првих мисионара-оснивача школе је и до данашњег дана остала најприсније везана за храм и школу и чини њено језгро.
Прва предавања у Православној мисионарској школи била су катихуменског карактера, у виду поучавања о основним истинама православне вере и живота, да би, касније, биле заступљене и теме из области литургике, догматике, апологетике, етике, историје васељенске Цркве и Српске Православне Цркве, уметности, националне историје и хришћанског живота у савремености. Поред свештеника храма Св. Александра Невског, у Православној мисионарској школи предавања су држали епископи и свештеници, професори Богословског факултета и Богословијa СПЦ, као и млади православни мисионари, публицисти и православни Хришћани-стручњаци из различитих области.
Школу похађају сви заинтересовани, за живу реч Божију, људи различитог узраста, од 14 до 50 година, разних занимања: правници, економисти, лекари, службеници, магистри наука, студенти различитих факултета, средњошколци, и то оба пола.
Ова школа има за циљ да ове полазнике “поучи православној вери да би они могли, где год да се нађу, православно сведочити истину, исправљајући оно што је кривоверно, а што је, можда, присутно у хришћанској животној пракси, православног верника.“
Школска година у ПМШ траје од почетка септембра до половине јуна сваке године. Часови су отвореног типа. Одржавају се суботом у 17 часова. Почињу молитвом (бденијем) у храму, а настављају се предавањем у парохијском дому.
ПОЧЕЦИ И РАЗВОЈ ПРАВОСЛАВНЕ МИСИОНАРСКЕ ШКОЛЕ ПРИ ХРАМУ СВЕТОГ АЛЕКСАНДРА НЕВСКОГ 1985-1998.
Одлуком Његове Светости Патријарха Српског Г. Германа, протојереј-ставрофор Љубодраг Петровић 1979. године био је постављен за старешину храма Св. Александра Невског. Убрзо по постављењу, у јесен исте године, прота Љуба је затражио благослов од Патријарха да оснује школу веронауке за децу при храму Св. Александра Невског. Његова Светост Патријарх Српски Г. Герман је одлуком бр. 467/79 од 15. септембра 1979. године одобрио и благословио оснивање и почетак рада Школе веронауке за децу при храму Св. Александра Невског у Београду.
Истом одлуком протојереј-ставрофор Љубодраг Петровић је постављен за првог управника те школе. Већ 1980. године, прва генерација полазника, већином деце, завршила је почетни курс часова веронауке. У раду са александроневским полазницима веронауке, прота Љуба је применио своја дотадашња искуства на плану верско-просветног рада у више веро-научних школа које је основао при храмовима у којима је до тада служио, а пре свега у цркви Светога Саве у Београду, у којој је, као вероучитељ, часове веронауке држао од 1969. до 1979. године.
Са обзиром на чињеницу да је, током наредних неколико година, све већи број деце и младих људи желео да похађа часове веронауке, прота Љуба је, као старешина храма, увидео да ће веронаучна настава при храму Св. Александра Невског морати да се постави на чвршћим основама, нарочито у организационом и програмском погледу.
Руковођен овом идејом обратио се Његовој Светости Патријарху Српском Г. Герману за одобрење и благослов да при храму Св. Александра Невског оснује Православну мисионарску школу, у којој ће се, на организован начин, по одређеном веронаучном наставном плану и програму, држати редовна настава веронауке за полазнике различитих узраста, као и одвијати друге верско-просветне и мисионарске делатности за парохијане александроневске парохије.
Протојереј-ставрофор Љубодраг Петровић са ученицима веронауке 1980. године пред црквом Св. Александра Невског
Прота Љуба је у јесен 1985. године, од старијих ученика веронауке, које је подучавао претходних шест година (1979-1985), а који су били дорасли до средње школе, формирао прву генерацију полазника Православне мисионарске школе. Била је то група младих људи – ревнитеља побожности, жедних живе Речи Божије, вере православне и литургијског начина живота. Они су, осећајући у себи дубљу жеђ и призвање, желели да своја дотадашња сазнања о вери и црквеном животу продубе и прошире, тако да, руковођени трезвеном духовничком руком црквених пастира, кроз делатан црквени живот, могу постепено да узрастају у познању Је ванђеља Христовог. Њима се, на часовима интензивне веронауке у ПМШ, прикључило и неколико одраслих парохи јана који су се истицали ревношћу за истински живот у Христу.
У септембру 1985. године, на почетку прве школске (1985/86.) године у Православној мисионарској школи било је 15 полазника, да би се, до краја јуна 1986. године, њихов број попео на 43, што значи да се број полазника тoком саме школске године увећао готово три пута, што је податак који по себи свeдочи о великом интересовању за веронауку у Православној мисионарској школи. Већина ових првих полазника Школе – мисионара је, до данашњега дана, остала, на овај или онај начин, везана за храм Св. Александра Невског и Православну мисионарску школу и чини њено “радно језгро”.
Прве четири године рада Православне мисионарске школе, од 1985/86. до 1988/89. школске године, карактеристичне су по томе што су предавања и “интерактивни” разговори предавача и полазника после предавања, били превасходно катихуменског карактера, у виду поучавања о основним истинама православне вере и живота (тумачење Символа вере и верског учења Цркве Православне).
Ова предавања су обухватала и изношење основних података о историји хришћанске вере православне, уз упутна разматрања о дубинској вези и саодносности Библије и хри шћанског учења са разним природним и друштвеним наукама.
У склопу ових почетних веронаучних курсева излагано је и кратко тумачење Светога Писма, најпре Новога, а потом и Старога Завета, на јасан и једноставан начин, да полазници могу разумети смисао библијског текста и усвојити библијску поуку у контексту предањскога црквенога учења.
Протојереј-ставрофор Љубодраг Петровић са младим мисионарима у Сали за предавања Православне мисионарске школе у старом парохијском дому, 28. октобра 1997. године
Од 1985. године, када је при храму Св. Александара Невског основана Православна школа и, у оквиру ње, катихуменска веронаучна настава, ниједна одрасла особа више није могла да се крсти, а да претходно није поучена од свештеника ο основним истинама православне вере: „Да би онај ко је тако крштен, заиста, постао Хришћанин, а не само крштени незнабожац“. Исто основно знање, колико је то могуће, захтевало се и од будућих крштених кумова, па није био редак случај да будући кум заједно са својим кумчетом долази на часове катихуменске наставе.
Ова пракса преткрштењске веронаучне поуке, каква је од 1985. године практикована у Православној мисионарској школи није представљала новину у животу Цркве, иако се многима чинила као нека “новотарија”, јер су се до тада крштења у београдским црквама вршила обично без икакве веронаучне припреме кандидата, а новокрштени су, ако се радило о одраслим особама, после крштења настављали да живе у верском незнању као и до крштења.
Списак са именима катихумена, који су похађали катихуменску наставу од 15. децембра 1992. до 4. јануара 1993. године
Курс преткрштењске поуке састојао се од 10 часова, током којих је обрађивано 10 тема, a настава је трајала две седмице. Школу су, тих првих година њенога рада, похађали сви заинтересовани за живу Реч Божију и истински живот у Христу, различитог узраста, од петнаестак до педесетак година: са једне стране – ученици сред њих школа и студенти факултета, а са друге – људи различитих занимања: правници, економисти, лекари, психолози, службеници, радници, оба пола.
Настава у Православној мисионарској школи била је заснована на вековној црквеној пракси: учење се не одваја од богослужења и молитве, већ се изводи у органском јединству са црквеном молитвом, као њен при родни продужетак. Зато је од почетка било утврђено да часови катихуменске наставе и мисионарска предавања започињу вечерњом молитвом у храму, а настављају се предавањем у импровизованој сали за предавања у старом парохијском дому.
Школска година у Православној мисионарској школи почињала је у септембру текуће године и трајала до половине јуна наредне године. Часови су били отвореног типа, тј. на њих је могао да дође свако ко је то искрено желео.
Протојереј-ставрофор хаџи-Љубодраг Петровић, у сали за предавања новог парохијског дома цркве Св. Александра Невског
Од самог почетка је примећено да се многи од катихумена, после Крштења труде да живе литургијским животом и да се активно укључују у рад ПМШ. Током прве две године предавања су, у Православној мисионарској школи, поред проте Љубодрага Петровића, духовника и вероучитеља Школе, држали и гостујући предавачи.
Предавања, потом, држе, по позиву, епископи, јеромонаси и свештеници, професори Богословског факултета и Богословија Српске Православне Цркве: епископ др Данило Крстић, (у то време) јеромонаси др Атанасије Јевтић, др Амфилохије Радовић, др Иринеј Буловић, и београдски свештеници др Лазар Милин, др Димитрије Калезић и др Жарко Гавриловић, познати по својој проповедничкој и веронаучној активности у временима када комунистичке државне власти на јавну пастирску делатност Цркве нису гледале нимало благонаклоно.
Православна мисионарска школа, по речима проте Љубодрага Петровића, њеног оснивача, имала је за циљ да полазнике “поучи православној вери да би они могли, где год да се нађу, православно сведочити истину, исправљајући оно што је кривоверно, а што је, можда, присутно у хришћанској животној пракси православних верника.“
Протојереј-ставрофор Љубодраг Петровић, протојереј-ставрофор Вајо Јовић и протојереј-ставрофор Радивоје Панић са народом
Од самог почетка, циљ Православне мисионарске школе био је црквено “произвођење” верника, и то делатних, оних који ће своју веру православну живети, и својим хришћанским животом и стваралаштвом сведочити и мисионарити Јеванђеље Христово и другима, настављајући древну праксу Цркве и потврђујући предањску истину да је Црква Христова, пре свега, мисионарска заједница исце- љења и обновљења, спасења и обожења у Христу Богочовеку.
Рад Православне мисионарске школе убрзо је почео да даје своје прве плодове у виду бројних свршених полазника Школе, многих младих људи, који су, после прекрштењске поуке, примили Свето Крштење и постали делатни чланови парохијске заједнице; као и виду буђења интересовања људи из других београдских цркава, и Београда уопште, за оно што се збива у храму Св. Александра Невског.
Све више младих људи долазило је на богослужења у храм и на предавања Право- славне мисионарске школе, која су се одржавала у старом парохијском дому храма, тако да је, за првих пет година постојања, до почетка деведесетих година 20. века, храм Св. Александра Невског, са својом Православном мисионарском школом, већ постао једно од огњишта православне духовне обнове у Београду.
Лого Православне мисионарске школе при храму Св. Александра Невског
РАЗВОЈ ПРАВОСЛАВНЕ МИСИОНАРСКЕ ШКОЛЕ ОД 1990. ДП 1998. ГОДИНЕ
Патријарх Српски Г. Герман и протојереј-ставрофор Љубодраг Петровић, са ученицима веронауке 1985. године
Период од 1990. до 1998. године био је период процвата Православне миси- онарске школе при храму Св. Александра Невског.
Од 1990. године, у атмосфери снажних промена у друштву, праћених буђењем интересовања, нарочито младих људи за веру и за, пола века потискивани, хришћански национални идентитет, све више људи је долазило на богослужења у храм Св. Александра Невског.
Међу њима је било много оних (и старијих и млађих), који нису били крш- тени, а желели су да се крсте, као и оних крштених који су мало или нимало били упознати са својом вером православном. Сви они су желели да своју духовну глад и жеђ утоле у окриљу Цркве Православне, да се нахране истинском храном и пићем ‒ православном вером и учењем; сви они су желели да сазнају шта је то и какав је то истински живот у Христу, онакав каквим Црква живи без прекида већ две хиљаде година, и не само да сазнају, него и да живе тим животом.
О процвату и убрзаном развоју Православне мисионарске школе почетком деведесетих година 20. века сведочи и чињеница да је 1990. године у храму Св. Александра Невског било десетак рукопроизведених чтечева, свршених полазника Школе, који су, по утврђеном распореду, прислуживали у олтару.
Са знатним приливом полазника у Православну мисионарску школу и повећањем броја свршених полазника-младих мисионара, указала се потреба за проширењем делатности Школе, у складу са личним призвањем, даровима, склоностима и образовањем њених полазника и, потом, мисионара, који се по завршеном курсу активно укључују у рад Школе, помажући као мисионари свештеницима-вероучитељима.
ПРВИ САБОР ПРАВОСЛАВНЕ ОМЛАДИНЕ ГРАДА БЕОГРАДА
Чланови Братства Св. Василија Острошког из Загреба, предвођени архимандритом Гаврилом, игуманом манастира Лепавина – учесници Првог сабора православне омладине града Београда испред храма Св. Александра Невског 1990.
Један од првих важнијих корака у ширењу рада Православне мисионарске школе било је одржавање Првог сабора православне омладине града Београда, 28. октобра 1990. године. Сабор је почео Св. архијерејском Литургијом, коју је служио владика бачки Иринеј Буловић, уз саслужење више свештеника, и на којој је било присутно око 700 људи, представника различитих православних братстава и храмова, не само из Београда и Србије, већ и из свих србских земаља.
У другом делу Сабора присутној омладини и верницима обратили су се архипастирским беседама тројица епископа: др Амфилохије Радовић, др Атанасије Јевтић и др Иринеј Буловић, а у име Православне мисионарске школе беседе је одржало неколико мисионара и мисионарки. Био је то велики црквени догађај за Београд и србски народ уопште, важан за зближавање, упознавање и буђење православне омладине.
ШКОЛА КАЛИГРАФИЈЕ
Школа калиграфије при храму Св. Александра Невског у Београду отпочела је свој рад у фебруару 2001. године. Школу од оснивања води Силвана Ручнов, предавач-калиграф, члан УЛУПУДС-а.
До данас је ову школу похађало око 400 ученика разне старосне доби који деле заједничку љубав према писању и неговању нашег ћириличног писма. Исписујући и украшавајући разне духовне и традиционалне текстове, они су својом истрајношћу и преданошћу у значајној мери допринели не говању и очувању нашег културног блага.
Школа калиграфије има част да прикаже различите рукописе обичних људи, разних образовних профила и њихову тежњу да пишући утисну лични печат у слова као неисцрпну инспирацију.
Полазници од писарског алата користе широко подрезану трску и челично перо, a од материјала за писање разна мастила и папире.
Поред разних стилова ћириличног писма, полазници у школи уче тонирање папира, укомпоновање иницијала, орнамената, заставица, вињета и минијатура у калиграфска дела.
Школа калиграфије одржала је следеће изложбе:
– у Манаковој кући – Етнографски музеј, Београд, 2002;
– у Галерији „Миљковић“ – Библиотека „Вук Караџић“, Београд, 2002;
– у Кући Ђуре Јакшића, „5 година Школе калиграфије при храму Св. Александра Невског“, ретроспективна изложба, Београд, 2006;
– у СКЦ-у, Нови Београд, 2008;
– у Свечаној сали парохијског дома храма Св. Саве, Београд 2009.
Школа калиграфије – 6. септембра 2002. године, у Манаковој кући, у Београду
Школа калиграфије при храму Св. Александра Невског одржава часове у
следећим терминима:
понедељак 19 – 20:30 часова;
уторак 15:30 – 17 часова, 18:30 – 20 часова;
среда 18:30 – 20 часова;
четвртак 18:30 – 20 часова.
Упис траје током целе школске године.
Часови се одржавају у парохијском дому.
24. мај 2006. године – петогодишњица Школе калиграфије, Кућа Ђуре Јакшића, Београд
Реч старешине храма Св. Александра Невског
ο Школи калиграфије
Православна мисионарска школа при храму Светог Александра Невског у Београду, основана је 1985. године као установа која има за циљ да дело Љубави Божије, Еванђеље Христово, подари сваком човеку, свакој генерацији. У оквиру широке лепезе разних активности ове школе је и Школа калиграфије, коју од 2001. године води професионални калиграф и дипломирани менаџер уметничке продукције, Силвана Ручнов. До сада је кроз ову школу прошло преко 400 полазника, од којих је тренутно активно око 150 чланова.
Калиграфска школа при овом храму има и своју мисионарску улогу. Најпре, зато што се кроз школски рад уметнички пишу речи и текстови који су молитвени, еванђелски, богослужбени или су духовне поуке Светих Отаца. Калиграф, према томе, није само неко ко користи техничку умешност и уметнички дар, Богом даровану вештину руку да испише слова и речи, него је онај који созерцава (тј. духовно промишља и молитвено проживљава) дату истину коју исписује. Колико ли су само пута пред очима калиграфа биле речи: Бог, молитва, Црква, Христос, Апостол, покајање, молитва “Оче наш” и слично?
Уметник, тј. калиграф, стварно има прилику да се, радећи свој посао, двоструко наслађује: најпре духовно, што произлази из снаге речи и текста који он исписује, а затим и естетски, што произилази из лепоте уметничког израза датога му дара и талента. Може се с правом рећи да се из овог првог, сасвим сигурно, рађају успешнија уметничка дела, јер она нису само чиста уметност сама по себи, већ имају димензију облагодаћене уметности и стваралаштва.
Калиграфски рад Ане Трипковић
Кроз Школу калиграфије која се остварује под сводовима парохијског дома и под молитвеним благословом Светог Александра Невског, неки полазници, који су раније били потпуно отуђени од вере, Бога, Цркве, пожелели су да се дубље сретну са Предањем из давнина, са неисцрпним духовним Источником православне истине живота, као и са богатом ризницом наше културе, нарочито средњовековне Србије, где је калиграфија била у високим дометима, јер се у то време све руком писало и украшавало. Многи од њих су касније прошли кроз друге облике веронауке и крстили се. Могли бисмо рећи да су полазници Школе калиграфије оним што раде прво измисионарили себе, а затим је почела њихова мисија окренута другима. На који начин? Радови полазника Школе калиграфије, вешто исписане разне молитве, испред којих је на првом месту Молитва Господња, а затим кратки текстови из Светог Писма, свечано урађени и украшени иницијалима, вињетама и орнаментима, обогатили су и украсили зидове многих наших православних домова.
Калиграфски рад Слободанке Тодоровић
Пред оваквом снагом текста и уметничког израза, ретко ко може остати равнодушан у посматрању истих, већ у одушевљењу бива њима покренут у вертикалу, као у Литургији, да би ускликнуо: „Горе имајмо срца!“ Акатист Светом Александру Невском, калиграфски исписан на 47 страна, рад предавача Школе калиграфије при овом храму, дарован библиотеци нашег храма, окупио је многе љубитеље писане речи, те је уз велико интересовање основана Школа калиграфије.
И на крају, подсетимо се да су све наше средњовековне богослужбене књиге, хрисовуље, повеље, натписи, епитафи, панегирици и друго, били руком писани.
Кроз Школу калиграфије ми настављамо дело наших Светих предака, чувамо и у уметничком изразу унапређујемо лепоту нашег српског писма – ћирилице, коју су нам подарили Свети људи, Ћирило и Методије и њихови ученици.
Протојереј-ставрофор Вајо Јовић,
Управник Православне мисионарске школе
Монографија Школе калиграфије при храму Св. Александра Невског у Београду
УПРАВНИЦИ ПРАВОСЛАВНЕ МИСИОНАРСКЕ ШКОЛЕ 1985-2015.
ПРОТОЈЕРЕЈ-СТАВРОФОР ЉУБОДРАГ ПЕТРОВИЋ
ОСНИВАЧ И УПРАВНИК ПРАВОСЛАВНЕ МИСИОНАРСКЕ ШКОЛЕ
1985-1998.
Протојереј-ставрофор Хаџи Љубодраг Петровић (1933-2010), рукоположен je за свештеника 1956. године. Служио је, током шездесетих година 20. века, у неколико парохија Епархије Нишке. 1969. године прелази у Архиепископију Београдско-карловачку, где је постављен за свештеника при храму Светога Саве у Београду. Одлуком Његове Светости Патријарха Српског Г. Г. Германа, био је постављен за старешину храма Св. Александра Невског 1979. године. Убрзо по постављењу, основао је, у јесен исте године, школу веронауке при храму Св. Александра Невског, која је, од 1985. године, прерасла у Православну мисионарску школу. 1990. године у оквиру Православне мисионарске школе оснива Центар за помоћ жртвама секти и за антисектно деловање. 1995. године, у оквиру изда- вачке делатности ПМШ, покреће мисионарски лист “Билтен храма Св. Александра Невског”. 1997. године један је од саоснивача и члан уредништва “Београдског дијалога”, часописа за заштиту од тоталитарних секти и деструктивних култова. 1998. Патријарх Московски и све Русије Алексеј одликује га Патријарашком граматом. Исте године са места старешине храма Св. Александра Невског и управ- ника Православне мисионарске школе одлази у пензију, настављајући да се бави црквеним радом на месту секретара Верског добротворног старатељства АБК. 2006. одликован је од стране Министарства просвете Владе Србије “Светосавском наградом” за животно дело у области просвете и културе. Аутор је књиге “Вера је Божанска сила у човеку” (2010). 2010. године СА Синод СПЦ одликовао га је орденом Светога Саве.
ПРОТОЈЕРЕЈ-СТАВРОФОР ВАЈО ЈОВИЋ
УПРАВНИК ПРАВОСЛАВНЕ МИСИОНАРСКЕ ШКОЛЕ
ОД 1998. ГОДИНЕ
Протојереј-ставрофор Вајо Јовић родио се 1956. године. Рукоположен је 1979. године у манастиру Лепавини. Свештеничку службу започео је у Загребу као парох једне од четири парохије СПЦ при храму Св. Преображења, вршећи и дужност секретара Епархијског управног одбора Митрополије загребачко-љубљанске. Од 1980. до 1991. године опслуживао је и парохију СПЦ у Марибору. У октобру 1991. године, као прогнаник, прелази из Загреба у Београд, где је постављен за пароха при храму Св. Александра Невског. Ту се, уз протојереја-ставрофора Љубодрага Петровића, бави и мисионарским радом у Православној мисионарској школи. 1992. СА Синод Српске Православне Цркве одликовао га је орденом Светога Саве. 12. септембра 1998. одлуком Патријарха Српског Г. Г. Павла постављен је за управника Православне мисионарске школе, чијим радом руководи до данас, унапређујући њен рад и ширећи поље њене делатности. Од 2001. године старешина је храма Св. Александра Невског. Аутор је књига: “Поуке за одрасле пред крштење” (1993) и “Упознајмо веру православну” (2011). Од 2014. године члан је мисионарског одељења при СА Синоду СПЦ.