У оквиру ове секције одржавана су предавања с почетком у 17 часова целе школске 1992/93. године.
Скоро сва предавања држао је млади студент књижевности, данас књижевник и професор, публициста, преводилац и приређивач многих православних издања, mr Владимир Димитријевић.
Временом су ова предавања прерасла у својеврсне трибине на којима се давао прави, светоотачки одговор на неке савремене неправославне духовне појаве.
Нарочито их је посећивала средњошколска омладина, јер су објашњавала на нов начин ροκ музику, ТВ спотове, астрологију, све видове окултизма и неправославних духовности…
Касније се рад ове секције претопио у рад осталих секција.

Одбор за заштиту од секташког деловања

Одговарајући на потребе времена, овај одбор је морао убрзано да се развија. Нове секте, покрети, култови, технике, видовњаци, астролози, биоенергетичари… ницали су великом брзином и деловали потпуно слободно на терену СПЦ.
Схватајући да то представља велику опасност за наш верски непросвећен народ, нарочито омладину, ПМШ је сачинила и поднела Светом Синоду СПЦ јуна 1992. године свој “Извештај ο сектама на терену града Београда”, штампан у Гласнику СПЦ, први те врсте код нас. Овај извештај био је тема читаве серије интервјуа и написа које је ПМШ после његовог објављивања дала многим нашим дневним листовима, часописима, радију и ТВ (на њихов захтев) и изазвао велико интересовање јавности.
Маја 1993. године протојереј Љубодраг је од Св. Синода СПЦ изабран за члана новооснованог Одбора СПЦ за борбу против секташтва у српском православном народу, и тиме рад ПМШ на овом пољу до бија и званичну сагласност и благослов у СПЦ.
Од јесени 1993. године ПМШ развија систем одбране од секташких напада на вернике. Прота Љубодраг Петровић и протонамесник Вајо Јовић, са групом стручних мисионара за ту област и у сарадњи са свештенством дотичних парохија и управника културних центара и библиотека, држе трибине у готово свим већим градовима Србије, Црне Горе и Републике Српске, од 1993. до 1998. године у око 50 места: Крушевцу, Нишу, Краљеву, Трстенику, Чачку, Пожаревцу, Ужичкој Пожеги, Ужицу, Врању, Вршцу, Новом Саду, Шапцу, Јагодини, Новој Вароши, Приштини, Горњем Милановцу, Зајечару, Бору, Неготину, Сурдулици, Пироту, Зрењанину, Будви, Требињу, Бијељини.

Протојереј-ставрофор Љубодраг Петровић – неуморан у сведочењу и одбрани вере православне

Протојереј-ставрофор Љубодраг Петровић – неуморан у сведочењу и одбрани вере православне

На позив Генералштаба војске Републике Српске a у сарадњи са водећим стручњацима са ВМА одржано је више предавања, високим и вишим официрима, нижим официрима и војницима у касарнама, као и у спортској хали у Бијељини где је било присутно преко 2500 средњошколаца и просветних радника. У некима од ових места трибине су, на захтев посетилаца, одржаване и више пута (у Београду, Новом Саду, Нишу, Крушевцу, Чачку…).
Трибине су одржаване у парохијским домовима, домовима културе, спортским халама, у средњим школама и на факултетима. Све трибине су биле веома посећене, претежно од омладине која од секташтва највише и страда, и у потпуности су постигле свој циљ: да обавесте, упозоре и сачувају наше људе од пропасти духовне и телесне.
ПМШ свој рад заштите и одбране од секташа крунисала је покретањем поменутог часописа „Београдски дијалог“. У овом часопису се могло прочитати све оно ο чему је до тада говорено на трибинама широм српских земаља, и то презентовано на стручан, документован и одговоран начин. Часопис је у јавности доживео велики публицитет.

ЦЕНТАР ЗА ПОМОЋ ЖРТВАМА СЕКТИ
И ЗА АНТИСЕКТНО ДЕЛОВАЊЕ

Од 1990. године при храму Св. Александра Невског делује Центар за помоћ жртвама секти и антисектно деловање. Центар је настао као одговор на велике проблеме који су примећени у српском друштву, а који су били везани за деловање секти различитог порекла и оријентација.
Група ентузијаста и интелектуалаца покренула је, заједно са протојерејем Хаџи-Љубодрагом Петровићем, иницијативу за оснивање овога Центра, са благословом Његове Светости Патријарха Г. Павла. Активности Центра биле су засноване на обавештавању српске јавности о разорном деловању секти и последицама које учешће у њима оставља на људску психу.
Центар је у првој фази свог рада упутио представку Светом архијерејском Сабору Српске Православне Цркве у ком обавештава о последицама деловања секти у српском народу. Потом је организован низ предавања и трибина широм Београда и Србије на актуелне теме везане за секте и заштиту од њих.
Поред предавања и трибина, при самом храму Св. Александра Невског организовано је саветовалиште за жртве сектног деловања. У раду Центра, поред свештенства храма Св. Александра Невског које је стекло у овој области веома велико искуство, учествовали су стручњаци који се баве питањем деловања секти из других институција друштва.
Остварена је сарадња са стручњацима из области медицине, психологије и безбедности. Од 2003. године под руководством старешине храма протојереја-ставрофора Ваје Јовића и г. Слађана Мијаљевића Центар наставља свој рад.
У периоду од 2003-2009. кроз саветовалиште Центра прошло је више од 300 људи који су били у непосредном додиру са неком од секти.
Током свог рада чланови Центра одржали су низ предавања у просветношколским установама у Београду и Србији и објавили већи број штампаних публикација.
Центар за помоћ жртвама секти и антисектно деловање позива све оне којима су помоћ или савет потребни, било да су у питању они лично или чланови породице и пријатељи, да се обрате Управи храма Св. Александра Невског.

Одбор за заштиту од секташког деловања

Јуна 1992. прота Љубодраг је, заједно са члановима Апологетске секције ПМШ, поднео Светом архијерејском синоду Српске Православне Цркве “Извештај ο сектама на терену града Београда”, који је био објављен у “Гласнику СПЦ”. У извештају се, са православног становишта, говорило о најезди секти, култова и окултизама, те бројних астролога, видовњака, биоенергетичара, лажних исцелитеља и других обмањивача на србски народ и његову душу; о опасностима које прете од те најезде за наш, у значајној мери, верски непросвећен народ, нарочито омладину, као и о начинима за православно супротстављање тој најезди. Овај извештај, који је изазвао велику пажњу јавности, јер је био први извештај те врсте код нас, био је, потом, тема низа интервјуа које су прота Љуба и други чланови ПМШ, после његовог објављивања, дали дневним листовима, часописима, радију и телевизији.

1993. године протојереј-ставрофор Љубодраг Петровић, управник ПМШ, од стране Св. архијерејског синода СПЦ изабран је за члана новооснованог “Одбора СПЦ за борбу против секташтва у србском православном народу”, чиме је Православна мисионарска школа до била званични благослов да ради на плану православне заштите од секташког деловања у србском народу.

Од 1993. до 1998. године прота Љубодраг Петровић и протонамесник Вајо Јовић, са групом стручних мисионара за област сектологије, и у сарадњи са свештенством парохија и управника културних центара и библиотека, држе трибине у готово свим већим градовима Србије, Црне Горе и Републике Српске.
Предавања су одржана у преко 50 места: у Београду, Крушевцу, Нишу, Краљеву, Трстенику, Чачку, Пожаревцу, Ужичкој Пожеги, Ужицу, Врању, Вршцу, Новом Саду, Шапцу, Јагодини, Новој Вароши, Приштини, Горњем Милановцу, Зајечару, Бору, Неготину, Сурдулици, Пироту, Зрењанину, Будви, Требињу, Бијељини…

На позив Генералштаба војске Републике Српске, a у сарадњи са водећим стручњацима са Војно-медицинске академије, одржано је више предавања високим и вишим официрима, нижим официрима и војницима у касарнама.

У неким од ових места трибине су, на захтев посетилаца, одржаване и више пута ( у Београду, Новом Саду, Нишу, Крушевцу, Чачку…).