Хришћанство – мисионарска вера
Последња заповест коју је Господ Исус Христос дао Својим ученицима, пред Вазнесење на Небо: Идите, дакле, и научите све народе, крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа; учећи их да држе све што сам вам заповедио (Мт. 28, 19-20), Црква Христова је, још од апостолских времена, мисионарска заједница покајања, спасења и обожења у Христу, те је стога и вера Цркве Христове, вера православна – мисионарска вера, тј. Јеванђеље које се, по читавоме свету, неуморно и делатно проповеда свакоме створењу (Мк. 16, 15). Проповед Јеванђеља о Царству Божијем (Мт. 4, 23), с почетка, усмена – произношена на трговима земаљским, у приватним домовима, у тамницама, у ка- такомбама, на местима где је служена Божанска Литургија, ширењем Хришћанства задобила је, сразмерно убрзо, нове облике произношења односно саопштавања: писани – у списима и, потом, књигама, сликани у иконама и фрескама, зидани у храмовима Божијим, рукоделни у свим делима хришћанске уметности и стваралаштва, све до најновијих времена, када се и савремена технолошка средства и медији, као што су радио, телевизија и интернет, могу користити, са стражитељским трезвењем и одговорношћу, за ширење Благовести спасења. У хришћанској старини, књиге су се преписивале руком у преписивачким радионицама: дворским – владарским и патријарашким, и, пре свега, манастирским. Појавом, пак, прве штампарије и штампаних књига на хришћанском Западу (по- ловином XV столећа) започиње ново доба хришћанске мисионарске делатности, јер су се црквене књиге у печатњама (штампаријама) могле печатати (штампати) тј. производити у неупоредиво већем броју примерака него што је то било могуће пре тога, када су књиге, једна по једна, биле преписиване руком. Захваљујући овоме, преко штампаних књига, Реч Божија се могла ширити међу људима и на- родима много брже и масовније. Прва, на Западу, штампана књига била је управо Библија – Светог Писмо Старога и Новог Завета, позната као “Гутенбергова Библија”, отпечатана 1455. године у 180 примерака (од којих су, до данас, сачувана 49 примерка). Прва штампана књига у Срба Христових била је, такође, црквена књига: Октоих – Осмогласник, која је угледала светлост дана 4. јануара 1494. године у Печатњи (Штампарији) Црнојевића на Цетињу, првој ћириличној штампарији међу Јужним Словенима. Њу је основао Ђурађ Црнојевић да би “цркве светим књигама снабдео” и, на тај начин, народ србски од Турака и турчења сачувао у вери православној и имену србском. Штампаријом је, као мајстор, руководио је- ромонах Макарије († 1528), први јужнословенски штампар. 22. септембра исте 1494. године отпечатана је друга књига – Псалтир, а трећа – Јеванђеље и четврта – Требник 1496. године.
Хришћанска култура – култура живе Књиге
Од почетка будући жива вера заснована на оваплоћењу Слова (Логоса- Смисла) Који беше у почетку (Јн. 1, 1) и Његовим речима Живота (Јн. 6, 68), на Његовој Књизи Живота –Јеванђељу, Књизи Сина Божијега и Бога Живога, Који постаје Син Човечији да би људи могли да се обоже и постану богови по благодати Божијој, Хришћанство је, током две хиљаде година своје неуморне ва- сељенске и историјске мисионарске делатности, развило пребогату културу Речи и Књиге, која, у ствари, јесте стваралачко оваплоћење, у историјском телу црквене књиге, у виду хришћанске словесности и књижевности, Благовести спасења и литургијског Култа исцељења и обновљења, преображења и обожења свега и свих у Христу – оваплоћеном Смислу. Следујући вековној пракси хришћанскога мисионарења путем културе Књиге – писања, састављања и објављивања црквених (библијских, богослужбених, богословских, верско-поучних) књига, Православна мисионарска школа при Храму Св. Александра Невског, предвођена њеним оснивачем протојерејем-ставрофором Љубодрагом Петровићем (1933-2010), сразмерно убрзо, осам година по своме оснивању (1985), онолико колико је било потребно да стаса прво покољење светоалександроневских православних мисионара, већ почетком деведесетих година 20. века (1993), проширује своју мисионарску делатносттако што почиње да објављује књиге катихетске, верско-поучне и апологетске садржине. Свештеници који су, тих првих година, водили рад Православне мисионарске школе, протојереј-ставрофор Љубодраг Петровић и протонамесник Вајо Јовић, одлучили су се на овај суштински важан корак, јер су, на основу богатог парохијског и духовничког искуства, увидели колико је дубока и снажна духовна глад и жеђ у Србскоме народу после 45 година безбожничког опустошења које је, између ос- талог, имало за последицу и велико помањкање књига православне садржине. За православним књигама постајала је огромна потреба, нарочито међу младима, који су тих духовно и економски кризних, а потом и ратних 90-их 20. века година, у великом броју прилазили Цркви, тражећи одговора на најдубља питања људскога постојања, тражећи утола за своју духовну жеђ и глад. Први “уређивачки савет” издавачке делатности Православне мисионарске школе чинили су Епископ Будимски др Данило Крстић, протојереј-ставрофор Љубодраг Петровића и вишегодишњи делатник Православне мисионарске школе, Владимир Димитријевић, који је и био приређивач првих неколико издања Православне мисионарске школе.
Краћи историјат издавачке делатности Православне мисионарске школе
Почетак издавачке делатности
Схватајући значај књиге за хришћанску мисију, поготово у време краја епохе комунизма, када није било довољно православних књига, а нарочите не оних на савремене теме, Православна мисионарска школа 1993. године покреће своју издавачку делатност.
Прва књига коју је објавила ПМШ била је књига „Изазови Далеког Истока у светлости православног Хришћанства“ (1993), зборник чланака о савременој синкретистичкој духовности будистичко-индуистичке оријентације у светлости учења једне, свете, саборне и апостолске Цркве. Била је то прва у низу од преко сто педесет књига које ПМШ, у својим различитим библиотекама, објавила до данас.
Преводилачко братство “Инок Исаија”
1992. године основано је преводилачко братство „Инок Исаија“ чији чланови преводе са готово свих свет ских језика. Братство углавном преводи текстове поучне и за верски живот и спасење корисне.
Издавачка делатност
Прва књига коју је објавила ПМШ била је књига „Кроз огањ апокалипсе“ (1991). У овој књизи су објављени текстови у којима се, на све тоотачки начин, објашњавају знаци времена. Од тада издавачка делатност непрекидно јача и ПМШ издаје књиге: „Небо и земља ће проћи“ (1992), „Изазови далеког истока у светлости православног Хришћанства“ (1993), „У тамници херметичког круга“ (1994), „Св. Јован Шангајски“ (1995),. Све књиге су дела групе аутора, приређивачи су били мисионари ПМШ, а рецензент је био прота Љубодраг Петровић. 1995. године у издању ПМШ објављена је и књига“Младост и страсти” Владимира Димитријевића, која је доживела неколико издања и која била једна од најпродаванијих књига у београдским књижара тих година.
ПМШ постаје и издавач библиотеке „Политика и образ“ у оквиру које излазе књиге: „Истина ο француској револуцији“, „Православље и нови светски поредак“ и „Пола века српске голготе“ др Марка С. Марковића, као и књига „За васкрс распетог Србства“ Небојше М. Крстића. Јуна 1995. године покренут је и Билтен храма Светог Александра Невског у коме се, поред обавештења ο животу парохије и ПМШ, штампају и краће духовне поуке и чланци. Главни и одговорни уредник “Билтена” био је протојереј-ставрофор Хаџи Љубодраг Петровић. Новембра 1997. год. покренут је и часопис „Београдски дијалог – истина ο тоталитарним и деструктивним верским сектама“, у коме је, на православни начин, била раскринкавана лажност и духовна штетност учења и деловања тоталитарних и деструктивних верских секти.
Часопис Београдски дијалог
Билтен храма Св. Александра Невског
Издања “Образа светачког”
Од 1997. године Православна мисионарска школа сарађује са хиландарским фондом „Тројеручица“ у издавању библиотеке „Образ светачки“, у оквиру које је до 2010. године изашло 122 наслова, светоотачких дела и душекорисних књига.
Уредник библиотеке “Образ светачки” био је Јован Србуљ. Рецензент свих књига ове библиотеке је до 1998. године био о. Љубодраг Петровић, а од 1998. године о. Вајо Јовић. 2000. Православна мисионарска школа је издала књигу “Свети Александар Невски ‒ житије, акатист, чуда”, коју је приредио Слађан Мијаљевић. 2011. године покренута је нова библиотека “Невски” у којој су, до сада, об јављена два наслова: “Свети благоверни велики кнез Александар Невски ‒ житије и чуда, службе и акатист” и “Упознајмо веру православну ‒ веронаука у десет поука” протојереја-ставрофора Ваје Јовића. Уредник библиотеке “Невски” је Матеј Арсенијевић, преводилац и публициста.
Свети Благоверни Велики кнез Александар Невски – Библиотека Невски
Упознајмо Веру Православну – Библиотека Невски
Издања „Образа светачког“
БИБЛИОТЕКА “ОБРАЗ СВЕТАЧКИ”
Библиотека „Образ светачки“ основана је 1994. године у оквиру издавачке делатности Православне мисионарске школе. До 2013. године, и краја излажења књига ове Библиотеке, у њој је објављено укупно 124 наслова изабране црквене литературе (духовно-поучне, житијске, егзегетске, црквено-историјске, бого- словске…), у више поновљених, допуњених и измењених издања. Уредник библиотеке “Образ светачки” од 1995. до 2013. године био је Јован Србуљ, филолог, приређивач више од стотину зборника на црквене теме и угледни издавач православне литературе. Рецензент свих књига ове Библиотеке је од 1997. до 1998. године био прото- јереј-ставрофор Љубодраг Петровић, а од 1998. до 2013. протојереј-ставрофор Вајо Јовић, старешина храма Св. Александра Невског. Књиге су објављиване у формату А5 (140 пута 210 мм), у тиражу од 1000 примерака по наслову, на квалитетном офсетном папиру, у брошираном и твр- дом повезу. Православна мисионарска школа је, по квалитету и броју књига објављених у Библиотеци “Образ светачки”, без сумње, један од значајнијих издавача не само у Архиепископији Београдско-карловачкој, већ и у читавој Српској Православној Цркви, у периоду последње деценије 20. и прве деценије 21. века.