НЕДЕЉА О МИТАРУ И ФАРИСЕЈУ
БДЕНИЈЕ ВАСКРСНО, глас 1.
Субота, 12. фебруар у 17 ч.
„Колико греха, колико грехова у души! Шта ти остаје? Исто, оно исто што и смиреном царинику: „Боже, буди милостив буди мени грешном“. Како кроз гордост чиниш грехе, тако и кроз смиреност чиниш врлине. Када имаш смирену душу и у њој смирену молитву, знај да си пошао путем спасења, да те никакав ђаво на може одвратити, да те никакав ђаво не може савладати.
Диван пример имамо. Свети Макарије Велики, велики Светитељ Божји, и манастир у пустињи, хиљаду монаха. Једнога дана он неким послом својим, на три километра од манастира, сретне ђавола: накинђурен, накићен шљокицама, златним, разноврсним красотама. И упита га: „Куда ћеш?“ – „У твој манастир“. – „Код мојих монаха, имаш ли посла?“ – рече Свети Макарије. „Једнога ухвати дрем у Цркви, другом нечисту мисао убацим у душу и он почне да се бави њом, трећем хулу зацарим у души, али“, рече ђаво, „тебе не могу никад да победим“! – „Зашто?“ – „Због твог смирења. Тиме ме ти убијаш“.”
[Св. Јустин Ћелијски, из Беседе у Недељу о митару и фарисеју, 1975. у ман. Ћелије]
Јеванђељем о маленом Закхеју, минуле недеље наговештен је почетак најузбудљивијег, најозбиљнијег, најдраматичнијег и најзахтевнијег периода у црквеној години – периода Посног Триода.
Кад чујемо да се богати старешина цариника – „будући мален растом” без имало двоумљења попео на смокву, и тако учинио тај кључни покрет, двиг да би видео Исуса Назарећанина, знамо да се ближи час када и ми треба, не часећи, да станемо на стазу спасенија и кренемо пут великопосног подвига.
Листом смо сви малени духовним растом, раслабљени и пољуљани. Једино решење је двиг и исправљање, е да бисмо ли, на крају дугог путовања која овом недељом почиње, с Божјом помоћи, прошли кроз све те многозначне и дивним химнама украшене недеље.
Надамо се да ћемо и ове године истрајати и певати на васкрсним-триодским бденијима и потпомоћи своје слабе снаге „суплементима” из врхунске ризнице Трипеснеца великопосног.
Па, да почнемо.
Ј. А. Тонић
