УСЕКОВАЊЕ ГЛАВЕ СВ. ПРОРОКА, ПРЕТЕЧЕ И КРСТИТЕЉА ГОСПОДЊЕГ ЈОВАНА
Бденије васкрсно-празнично, гл. 4
Субота, 10. септембар
ЛИТУРГИЈА
Недеља, 11. септембар
„Овај свет, шта је постао када је њиме завладао човек кроз грех? [… ] Почео са Рајем, а завршио се паклом; почео пред Богом, завршио пред ђаволом; почео са безгрешношћу, завршио се грехом; почео са бесмртношћу, завршио се смрћу. Покајте се! Свет који је почео као Рај, а претвара се у пакао, у томе свету стоји Претеча, гледа са свих страна и вапије свима и свакоме: Покајте се! Људи, овај свет који је створен да буде Рај Божји, ви претварате у пакао гресима својим. Ироде, царе безумни, ти украшујеш пакао земаљски страшним и најстрашнијим злочином. Покај се! А Бог је створио овај свет за бесмртни живот људски. Људи, покајте се! Гле, са свих страна на вас вреба смрт, са свих страна вас отима од живота и сваљује у гробове. Тргните се, покајте се, свет сте Божји претворили у пакао! Где вам је Бог, где? Од прљавштине ваших грехова не види се Бог, не види се Небо. Људи, покајте се!“
[Ава Јустин, из Беседе на Усековање Св. Јована Крститеља, 1965. године у ман. Ћелије]
… кад овако грми Ава Јустин, како ли је тек грмео усамљени Јован у пустињи, који није био налик никоме пре, али је зато навестио, као Претеча, Оног који ће доћи после њега.
Догађај којим се земно житије Светог окончало, а запечатио непомериво место међу светима, као први до Господа и Пресвете Богородице, опеван је, осликан, одглумљен, описан, одигран безброј пута. Не само да је такав склоп протагониста и трилер-заплета био инспирација за бројна дела и филмове, већ, чини се, тај се комад са – већ према месту, прилици и епохи – унеколико варираним мизансценом и обртима упорно понавља, из поколења у поколење.
Моћ, глад за славом, лукавство, слабост, злочин.
Кроз све векове, ипак, сија лик и, за наш род српски, једно од највољенијих крсних имена, својим примером.
Имамо прилику да му принесемо бденије и Литургију, под окриљем васкрсног дана.
Ј. А. Тонић
