„Она је главна Васпитачица рода људског. Показала је на Себи шта је то савршено људско биће, и зато – Она је пример и углед свима нама. Зато је Она наша Наставница, наша Учитељица и наша главна и вечна Васпитачица да нас води путевима Господњим; да нас води путевима вршења заповести Господњих; да нас води из врлине у врлину, из једне свете еванђелске врлине у другу свету еванђелску врлину, из вере у љубав, из љубави у наду, из наде у молитву, из молитве у пост, из поста у милосрђе, милостивост и све остале еванђелске свете врлине. Она је та Васпитачица, а за Њом, попут Ње, и сви Светитељи Божији.
[…]
О Господе, о Пресвета Богомајко, похитајте, похитајте српскоме човеку и разбудите нас, нас заспале у гресима, нас заспале у неверју, маловерју, у безверју. Ударите нас чудима, ударите нас ужасима, ударите нас страхотама да се разбудимо, да верујемо у Господа. Да се разбудимо на прави циљ свога живота, да знамо, да сазнамо да смо ми створени да себе испунимо Божанским силама, да живимо по Божанским законима, и да из себе изградимо богослична бића. О, Света Пресвета Богомајко! Ти нас води и руководи, Ти нам буди главна Васпитачица са свима Светитељима, са Светим Савом и осталим српским Богоугодницима. Ти нас води и руководи да нас смрт не би харала, да се покољ српских душа обустави, да једанпут и Срби васкрсну из свих смрти, и да служе Јединоме Истинитоме Богу у свима световима, Господу Исусу Христу, Коме Ти једина водиш, Богомајко, са свима Светитељима. Амин.”
[Ава Јустин, Беседа на Ваведење Свете Дјеве Марије 1964. године у ман. Ћелије]
Као и увек, грми ава Јустин, пре шездесет година а да ли је слутио да ће његове речи бити применљиве и једнако потребне, да им се ни јота не измени и у нашем времену?
Мајчинска молитва је зато важна и јака што највећа међу мајкама свакодневно, нас заступајући, моли свога Сина. Ми се Њој, Пресветој, обраћамо уздајући се у питому Њезину милост и разумевање. Као Мајци, као Покрову, као Оној која постала дом Господа несместивог.
Навештај божићне радости почиње без припреме и околишања; певајући о девојчици коју бездетни родитељи, пошто су је измолили, уводе у светињу над светињама, већ нас прати, попут припева божићни усклик „Христос раждајетсја – славите!” а у ваведењским стихирама се навелико приповеда о тајанству Рожденственске ноћи.
Е, још да се пролећне температуре ускладе са црквеним календаром и славским амбијентом што следи и ето нама оквира за, лепршавост дана свечарских што следе.
Студеничко Ваведење