СЛАВА ХРАМА СВ. АЛЕКСАНДРА НЕВСКОГ – ПРЕНОС МОШТИЈУ СВЕТОГ БЛАГОВЕРНОГ КЊАЗА
ВЕЧЕРЊЕ СА ПЕТОХЛЕБНИЦОМ – среда, 11. септембра у 18 ч.
ЈУТРЕЊЕ И АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА – четвртак, 12. септембра у 8 ч.
АКАТИСТ СВ. АЛЕКСАНДРУ НЕВСКОМ – четвртак, 12. септембра у 18 ч.
„Певајући о врлини и чудесима твојим, оци наши с радошћу у сусрет пођоше и тело твоје допратише када су, по жељи срца у Богу почившег Петра Првог, свете мошти твоје пресељене на ново место починка, у славни град светога Петра. И ми сада, радујући се због небеске славе твоје и обитавања нетрулежних моштију твојих у богоизабраном граду овом, са њима ти кличемо:
Радуј се, руски Јосифе, на ново место починка пресељени!
Радуј се, покровитељу свих крајева земље руске!
Радуј се, сигурна тврђаво Петровог града!
Радуј се, његов у биткама небески заштитниче!
Радуј се, непроцењиви украсе северне престонице!
Радуј се, јер си слава и тврђава обитељима по теби названим!
Радуј се, јер народу руском здравље и спасење молитвама својим дајеш!
Радуј се, богомудри учитељу свих који се у тебе уздају!
Радуј се, јер корисним примером живота својега монахе као монах поучаваш!
Радуј се, јер и мирјане, као онај који се у свету подвизавао, ка врлинском житију руководиш!
Радуј се, јер нам нетрулежношћу својом наду у васкрсење дајеш!
Радуј се, свих нас у напастима и жалостима бранитељу, чувару и избавитељу!
Радуј се, свети правоверни велики кнеже Александре!”
[Икос 12. из Акатиста Светоме]
Све, песнички извезено у овом икосу, све нам је то наш „росијски Јосиф” – свети благоверни Књаз Александар; и учитељ, и покровитељ, и тврђава, све како је у овом икосу нанизано; и утеха, и снага, и помоћник и понос.
Јесте руски, али јесте и наш – нисмо ми, „Невци” њега толико присвојили колико је нас свети Књаз под своје окриље пригрлио.
Чудесно је колико и како нас, из године у годину, из службе у службу, из Празника у Празник прикупља, окупља, штити, надахњује, радује. Кроз шта је све прошла богомоља светом кнезу, ратнику и монаху посвећена, од прве шатор-цркве из 1876. до данашњег, Богу хвала, наново осликаног и поновљеног храма – дорћолске дике и украса.
Овај икос говори управо о догађају којем је наш храм и посвећен – Пренос моштију св. Александра Невског из града Владимира где је првобитно сахрањен, у Петроград илити данашњи СанкПетерсбург – „Питер”, како му Руси тепају. Овај се догађај збио пре равно три века, године 1724. Ми смо и данас обасјани тим збитијем из живота Светог – јер се, разуме се, његов земни живот наставља и плете свим исходима које његове часне мошти покренуше и покрећу још увек.
Чини нам се да тај догађај, живо осликан у јужној апсиди нашег Храма, као да још траје и као да се непрестано љушка тај бродић који сече таласе Неве реке, носећи мошти Александра-Алексеја, војсковође и монаха.
„Развеселите се данас руски народи, ликујте начелници и властелини, јер ево тело од тела и власт од власти ваше, благоверни кнез Александар Невски, ликује са анђелима на небесима, и све своје сроднике, и оне на власти и оне који су под влашћу, на духовно празновање позива, молећи се за све Господу.”
Тако певамо у стихири на литији – па, развеселимо се приносећи службу нашем небеском заштитнику: и парохијани, и братство, и заједница одасвуд пристигла и укотвљена управо у нашој цркви. Ми појци ћемо, што боље умемо, украсити храмовну славу на службама.
Срећна нам храмовна слава, на много благих година!
Ј. А. Тонић