ЧЕТВРТАК, 5. XII
у 18 ч. – ПРАЗНИЧНО БДЕНИЈЕ
ПЕТАК, 6. XII
у 9 ч. – СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА,
у 18 ч. – А К А Т И С Т св. Александру Невском и
у наставку – ОСВЕЋЕЊЕ СЛАВСКИХ ДАРОВА
„Личност Светог Александра Невског заокупљала је, кроз векове, пажњу православних Хришћана, а нарочито православних Руса. Њему су посвећене свештене службе, молитве и песме црквене, иконе и фреске, храмови и манастири, вајарска дела и споменици, песничке баладе и научне студије, одреднице у енциклопедијама, монографска издања и зборници. Његов култ се, од дана његовог упокојења 23. новембра 1263. године до данас, раширио по целом православном свету. Православни Хришћани поштују Светог Александра Невског као великог Свеца Божијег, мудрог владара и способног дипломату, неустрашивог војсковођу и саможртвеног подвижника, истинитог сведока православне вере и живота.
Његов витешки дух је своје упориште и надахнуће, узданицу и окрепљење налазио у православној истини живота ‒ у Христу Спаситељу. Уздао се он вазда, пре свега, у Господа, а не у своју снагу и у моћ свога оружја, и зато је војницима, пред сваку битку, говорио: ‚Бог није у сили, него у правди!’”
[Из предговора књизи Житије и службе св. Александру Невском, протојереј-ставрофор Вајо Јовић ]
У предисловију, по обиму невеликој али по значају важној књижици у којој је садржано и Житије и Акатист и служба светитељу – нашем покровитељу, доскорашњи старешина, о. Вајо је сажео све кључне ослонце епског житија светог Благоверног Књаза којем је посвећен наш храм и којег прослављамо као парохијска заједница у спомену Преносa моштију (12. IX), а хорови при храму – на дан упокојења Светог, 23. новембра/6. децембра.
И ми, будући слаби и посрћући једнако кроз метежну и, силном прашином тема, речи, потеза, вести, замагљену свакодневицу тек назиремо то упориште и надахнуће којем је стремио и у које је своју наду полагао млади Кнез, пред силом и нападима који су у том тренутку далеко превазилазили и моћ и снагу његовог народа и војске.
Задужење хорског певача у храму неретко превазилази наше моћи. Искушења са којима се боримо можда нису у рангу страшних најезди Татара, Шведа и папских крижара што, во времја оно, насрташе на народ и земље којима је предстојао витез Александар, но – нама је и ово наше време-бреме довољно; а узданица је заиста, увек иста. На силу мало шта благословено бива.
Стадо је мало, а опет – два хорића, две певачке заједнице поју при нашем Храму: певнички и мешовити хор. Свако се труди и учи, приноси своје таланте и умножава, савлађујући нешто је већ деценијама ван свих програма, школских или породичних, нешто што би требало да буде наслеђе и обавеза као и матерњи језик а такорећи је сведено на егзотичан ‚хоби’ – учешће у служби Божијој.
Крепљени примером непоколебљивог, неустрашивог, а мудрог и смиреног Благоверног Књаза – не одустајемо од свог послушања а верујемо да ће још много бољи појци од нас долазити, Богу и светима пјеније прилагати и на славу, домаћински, позивати.
Драги певачи, сотрудници, помоћници, љубитељи, пријатељи, рођаци, чланови групе на фејсу J :
Изволите нам се придружити на служби – да се светом Благоверном Књазу помолимо, а за трпезом, по одслуженом Акатисту – да попричамо и запевамо.
Ишчекујемо Вас са особитом радошћу!
