ВЕЛИКОРЕМЕТСКО БДЕНИЈЕ НЕДЕЉЕ ПАЧИСТЕ

Следујући традицији (мада ја то доживљавам више као послушање), којој нас је привео блажене успомене проф. Димитрије, успели смо и ове године да прислужимо на бденију уочи Недеље друге, посвећене св. Григорију Палами, који се у великореметској обитељи посебно молитвено прославља.

Не знам ни како бих то некоме „са стране” објаснила, шта је то што је толико посебно у тим походима у фрушкогорску обитељ. Дај Боже да сваки хор има тако неку омиљену дестинацију, мимо своје матичне цркве, како ми имамо у овом манастиру, васкрслом и негованом, особито старањем архимандрита Стефана, игумана ове обитељи. Ретко где је хор тако добродошао као овде. Иако су нам фрушкогорске светиње близу, увек је неизвесно хоћемо ли и у ком саставу поћи и доћи, и увек нам тај искорак у манастирско бденије траје и звучи много дуже него та три сата која просто пролете.

Окупимо се – ми са Дорћола, Војкан Деспотовић са својим мокролушким црквеним хором, па чак и две Новосађанке, представнице знаменитог хора `Св. Стефан Дечански`, наших драгих пријатеља и сотрудника у пјенију, а за другом певницом, као и увек – богослови сремскокарловачки. Веземо, тако, бденије са две певнице, што хорски, што певнички, што једногласно … зидамо васкрсно-празнично бденије у славу великог исихасте – заштитника монашког подвига, епископа солунског, Григорија.

Порта, утонула у `тешку таму Фрушкога брда`, гостопримље и мириси манастирске кухиње, благослов оца игумана и – до следеће прилике, дај Боже.

Ј. А. Тонић