„Носилица Оног, који небо носи,
Коме цело небо похвалу узноси, –
С тобом ће се збити чудо од чудеса,
Јер ћеш носит небо, шира од небеса!
Скупља си нам, Дево, од драгог камења,
Јер си људском роду источник спасења;
За то нек те слави васиона цела,
О пресвета Дево, о грлице бела!”
[Одломак Песме о Празнику из Пролога]
Једноставни стихови откривају и осветљавају један од многих празника који славе Ширу од небеса, Пресвету, за све нас предстатељницу и молитељицу – Богородицу. Њезин рођендан славимо и литургијски. Народ је и наслутио да се даном прослављања неког Божијег угодника узима дан упокојења – за вечност рођења, па тако дан Успења – уснућа Пресвете Богородице назва Велика, а рођендан – Мала Госпојина.
Тропар, у свему подобен Божићном, забрујаће на размеђи лета и јесени, ове године много више на страни лета и то правог, не михољског. Отпојаћемо песме хвале Оној којој се, без разлике, обраћамо у радости и невољи, баш као што се деца најпре мајци окрену.
Ј. А. Тонић