Извечери, уочи Суботе Акатиста

Има ли већег дара него у једној седмици да нам стигну две принове, од којих је ово друго сасвим нова категорија (сведочи о нашим милим годиницама…) – унуче Ђорђа и Катарине Павловића, мојих драгих пријатеља и велике моје радости што их примамих да са нама корачају по замршеним стазама пјенија, тумарајући и спасавајући се заједно.

Хор је, јесенас, певао на свадби Анђелије, њихове ћерке. И дочекасмо благослов Господњи! Нису залуд Павловићи најчешће вадили парицу из чеснице током протеклих година…

Добро дошао Василије, родитељима и, особито, баби и деди, на радост и дику, на много благих година!

Ј. А. Тонић