САБОР СВЕТОГ АРХИСТРАТИГА МИХАИЛА И ДРУГИХ БЕСТЕЛЕСНИХ СИЛА – АРАНЂЕЛОВДАН
БДЕНИЈЕ ПРАЗНИЧНО
Недеља, 20. новембра у 17 ч.
„Погледајте шта се збило са данашњим родом људским. Погледајте то слављено и хваљено Човечанство двадесетог века! Погледајте како људи двадесетог века стварају Трећи рат. Нису осетили да је Први светски рат био највећа казна Европи када је оставила Истинитог Бога Господа Христа. Па је ушла у Други светски рат, и то је казна Божја. Пустио је Бог људе њиховој вољи. И шта је направљено од овога света, прво од Европе? Кланица, кланица! Ми измишљамо лажне богове, Европа је постала фабрика лажних богова, фабрика идола. Европа производи у својој лудој фабрици просвету без Бога. Све те школе, основне и велике, без Бога, шта је то? То је идол незнабожачки! Европа је у својој фабрици створила такозвану европску културу. Култура, то је стид и срам Европе, јер то је култура без Христа и против Христа.
И ми јадни и бедни Срби тапшемо за њима и кличемо „алилуја“ европској култури. А култура? Култура убија у човеку Бога. Замислите како Европа производи људе маловерне и неверне. Хвалимо се културом европском, хвалимо се цивилизацијом, а треба је гледати из њених родова. Шта даје та европска култура и цивилизација? Измишља отрове, безбројне отрове и сеје их по свима континентима. Измишља лажи, измишља лажне богове, и служи лажним боговима кроз своје институције и назови установе. Страшно! Фабрика лажних богова – то је Европа. Клања се пред златом, клања се пред водом. Шта је злато? То је идол свих континената овога света. Људи заменили Христа Бога жутим златом, односно жутим блатом.
И ми Европљани, и ми несретни Срби, шта ми радимо? Одбацујемо од себе Истинитог Бога Господа Христа, одбацујемо Светога Саву, а клањамо се европским лажним идолима. Шта је остало од села? У свакој кући по идол, у свакој кући лажни идоли и лажни богови. Телевизори, радија, мода, какве гадости! Христовог човека је стид што је човек. А ми, ми Срби спавамо дубоким сном. Заспали смо и ђаво шета по нашим душама, сеје кукољ, сеје кукољ. Сеје стид и срам, лаж до лажи, мрак до мрака, пакао до пакла. Где су наша домаћинства светосавска, где су наше задруге, где је наша честитост?! Срби, чувајте се проклетства Бога, проклетства Истинитог Бога, јер сте почели да служите лажним боговима. Ваши храмови, задужбине Светих царева, увек су празне, мање-више увек. Један иде за воловима, други за пијацом, трећи за ма којој ситницом, четврти за модом. Куда иду? У кречану, у живи креч. Остављена је Истина Божја, пут светосавски, остављено је све оно што наши Свети преци оставише иза себе за нас.
Осим нас хришћана па земљи, безброј је хришћана на Небу. Први хришћани су Свети Анђели, а на челу њиховом је Свети Архистратиг Михаил, кога ми данас славимо, Војсковођа Христове војске, и Небеске и земаљске. Он данас врши смотру над родом људским. Да ли си у његовој војсци? […]
Где смо? Јесмо ли у војсци Светог Архистратига Михаила или у мрачној војсци палог архангела Сатане? Но, никада се не треба бојати пораза.
Хришћанин, то значи имати у себи Господа Христа. А Он, Он је не само моћан, него и свемоћан. Ти имаш искуства и знаш: Ђаво је велика сила, ђаво је моћ, али Господ је Христос је не само Моћан, него и Свемоћан! И с њиме, са Светим Архистратигом Михаилом може победити сваку лажну силу.”
[Ава Јустин, из Беседе на Св. Архангела Михаила, ман. Ћелије, 1973]
Пре него што кажемо да је ово ипак изречено у прошлом веку (у којем смо својим животом прегазили још увек више него у овом) и у неким околностима тог прошлог времена, ипак поразмислимо колико је ова оштра реч којом грми св. Јустин Ћелијски заиста „прошла”.
Ослушнимо и добро се преслишајмо, у чијој смо војсци и за којим војсковођом ступамо.
Ми се тешимо што ћемо „алилуја” ипак клицати на бденију архистратигу, неустрашивом а смиреном првом међу ангелима – Михаилу који је показао да се и у поднебесју има водити страшна битка иако су то све ангели, створени пре ичег другог, „по природи божански духови”.
Архангели чије је „задужење” да благовесте, пророкују, укрепљују веру особито су као крсно име поштовани у српскоме роду. Па тако, од срца честитамо крсну славу многим садашњим и некадашњим члановима Хора: Маји Вујисић, Наташи Лишанин, Милици Величковић, и девојачку славу Милени Лазић, Јани Крижак и Данијели Аћимовић.
Ј. А. Тонић
