Васкрсно-празничне, крушедолске и невске
Празник Благе вести веома динамично меандрира кроз великопосно-васкршњу долину творећи разнолика сочетанија служби; бивало је у неки седмични дан, бивало је – сасвим изузетно – и Светле седмице, бивало је на неку од недеља Часног Поста, бивало је у Страсној седмици, а лане, будући да су се поклопиле Благовести и Велика Субота, певасмо на изношењу Плаштанице бденије са песмама погребалним и благовештенски радосним …
Ове, пак, године, Празник када је Гаврил архангел пренео спаситељну вест девојци Марији, озарио је Недељу средопосну – тако је Свети Јован Лествичник сасвим уступио место приповести о догађају који возвештава Празник над Празницима, а којем течемо у сусрет.
Какво је то богатство, певати и преузносити у све векове, толике и такве лепе стихире! Не знам тачно који пут, али уз Божју помоћ а са љубазним благословом оца игумана Саве, и ове године дало нам се да на бденију певамо у манастиру Крушедолу, са драгим сотрудницима – певачима Новосађанима – Дечанцима, предвођеним неуморном Тамаром Петијевић.
Зазеленели април у крушедолској, тек уцвалој порти, тросатно бденије, старинска певница, окриље мати Ангелине и Максима Бранковића, трпеза љубави потом, и увек то звездано вече које нас испрати.
Састав, и с једне и с друге стране мален, но тим вреднији. Да се убележи у анале, да је Невски довео двоструко више тенора него Дечански – чак двојицу наспрам њиховог једног! (поздрав за Ђолета 😊) Хвала им на многим лепим песмама до којих ми јоште нисмо дорасли, и на радости заједничког служења великом Празнику.
А данас, пошто смо и Литургијски отпојали Благовести – утјешеније велије! Рибља паштета Анђелковић vs Тонић. На крају је било нерешено, али смо поштено искористили разрешење великопосне трпезе. Овом приликом се захваљујемо Јовани и Ружици које су неуморно мазале паштету.
Срећан нам Празник, у овај благи дан.
Ј. А. Тонић
