СЛАВА ХРАМА СВ. АЛЕКСАНДРА НЕВСКОГ – ПРЕНОС МОШТИЈУ СВЕТОГ БЛАГОВЕРНОГ КЊАЗА
БДЕНИЈЕ СЛАВСКО – понедељак, 11. септембра у 18 ч.
АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА – уторак, 12. септембра у 9 ч.
АКАТИСТ СВ. АЛЕКСАНДРУ НЕВСКОМ – уторак, 12. септембра у 18 ч.
„Син кнеза Јарослава. Од малена срцем окренут к Богу. Правдољубив, жалостиван, истински побожан; презирао сујету света; од ране младости заволео Христа; увек жељан свете мудрости светих Отаца; најмилије му занимање било: свуноћна бдења и тајне молитве к Богу. Године 1236. постао кнезом Новгородским. Победио Шведе на реци Неви, 15. јула 1240. године, због чега је и прозват Невским. Силан не толико војском колико вером у помоћ Божију; пред битку говорио војницима: „Бог је не у сили него у правди“. Том приликом јавили се светитељи Борис и Гљеб једном војводи Александровом и обећали своју помоћ великоме кнезу, сроднику своме.”
[Одломак из Житија Светог, Пролог]
У самом почетку житија св. Благоверног Књаза, изложеном у Прологу изречене су кључне тачке о којима певамо у тропару и кондаку сваке недеље, о којима слушамо у Акатисту и које нас, чеда његова духовна из превелике даљине, држе и подржавају оволике године.
На једном путовању хорском у Бугарску, давном, приметили смо да на фрескама уз ликове св. Саве и оца му, св. Симеона стоји: Св. Сава болгарски, Св. Симеон болгарски; објашњење свештеника је било да су два светитеља толико омиљени у земљи болгарској да их је народ, ето, просто присвојио. Објашњење баш и није прошло, све и да је та и таква емоција заиста посреди.
Ми, пак, не умемо описати колико и како волимо св. Александра Невског, колико нам на срцу лежи, колико му се свакодневно обраћамо, колико нас је, попут духовног оца, необично сабрао и окупио, сабира и окупља; својатамо га само утолико, што смо благодарни Господу да је окупио такве „дивне у светима Својим” и дао снаге да се такав светитељ пројави. Па још, да филмским следом догађаја, народ руски у муци и невољи – не некаквој свечаној протоколарној прилици – приспе у земљу српску и у таквим, крајње тешким околностима, храм–селицу подигне и посвети Преносу моштију Благоверног Књаза.
Са радошћу и пуног срца и ове ћемо године прославити и, колико год је то у нашој моћи, појањем украсити храмовну славу. Са новим старешином, са нашим добрим и великим братством, са подршком доскорашњег старешине радујемо се што ћемо дочекати још једну славу нашег дорћолског храма и славским диптихом – бденијем и Литургијом – сусрести се са нашим дивним заштитником, светим и великим Кнезом Александром Невским.
Ј. А. Тонић
