Протојереј-ставрофор Љубодраг Петровић са супругом, протојерејем-ставрофором Вајом Јовићем, протојерејем-ставрофором Радивојем Панићем, протојерејем Браниславом Јелићем, протођаконом Момиром Лечићем и ђаконом Невенком Сукуром, испред родне куће у Каонику 1998. године
Катихуменска настава представља посебан вид веронауке намењен лицима свих узраста која се припремају за примање Светих Тајни Крштења и Миропомазања, тј. припремају се да постану чланови Православне Цркве.
Овај вид наставе спроводи се већ две деценије при храму Св. Александра Невског, а састоји се од низа предавања која држе духовници и свештенство храма Св. Александра Невског са циљем да будуће вернике упознају са основним истинама православне вере. Током предавања у сажетом облику износе се основна знања из догматике, историје Цркве и историје Српске Православне Цркве, тумачења Светог Писма Старог и Новог завета, литургике.
Будући чланови Цркве упознају се, такође, са богослужбеном праксом и обредима који је чине. Тако да током десетодневне наставе бивају оспособљени за примање Светог Крштења и учешће у литургијском и богослужбеном животу Православне Цркве.
Овим предавањима могу присуствовати и сва она лица која су већ постала чланови Цркве, али која осећају потребу да се укратко упознају са основним истинама православне вере.
Поуке за катихумене
Од 1985. године у храму Светог Александара Невског не може се крстити ниједна одрасла особа, а да предходно није поучена од свештеника ο основним истинама православне вере „да би онај ко је тако крштен заиста постао хришћанин, а не крштени незнабожац“. Исто знање, колико је то могуће, захтева се и од кумова, па није редак случај да будући кум заједно са својим кумчетом долази на часове поуке.
Поука се састоји од 10 часова (тема), a настава траје две седмице.
У почетку је часове држао о. Љубодраг Петровић, а касније су ову наставу преузели млађи свештеници – касније његови настављачи протонамесник Вајо Јовић, који је у ту сврху приредио књигу „Поуке за катихумене“, и протојереј Бранислав Јелић.
Многи од катихумена се после Крштења укључују у ПМШ и труде се да живе литургијским животом.
Списак тема из циклуса катихуменске наставе
Протојереј-ставрофор Вајо Јовић и протојереј Бранислав Јелић са члановима Православне мисионарске школе – младим мисионарима у старом парохијском дому, 2003. године
Епископ Липљански Г. Теодосије са свештенством храма Св. Александра Невског, делатницима Православне мисионарске школе и другим гостима (сабор и свечана академије поводом 25-годишњице оснивања Православне мисионарске школе, 2010)
Саборно крштење катихумена на Велику Суботу 2010. године
Додела поклон-књига на свечаној академији, одржаној, поводом краја школске године Православне мисионарске школе, 18. јуна 2006. године у Манастиру Лелић
Катихуменска настава у кратким цртама
Оно што је, у ситуацији када је, услед свеопште кризе, све већи број крштених и некрштених људи прилазио Цркви, било најпрече била је катихуменска настава, и то не само преткрштењска, већ и послекрштењска, јер су свештеници храма Св. Александра Невског, из свог дотадашњег рада у Православној мисионарској школи, били свесни да није довољно да се човек кратко поучи пре Крштења, већ да је неопходно да се хришћанско веронаучно образовање настави и после Крштења, напоредо са започињањем црквеног живота новокрштенога.
Један од спискова полазника Православне мисионарске школе
Катихуменска настава, која се држи у Православној мисионарској школи, нарочит је вид веронауке који је намењен лицима свих узраста која се припремају да се крсте и да постану пуноправни чланови Православне Цркве. Тај вид веронауке је развијен, са једне стране, на основу вековног предањског веронаучног искуства Цркве и, са друге, на основу конкретне и аутентичне педагошке праксе и веронаучне методологије изведене из праксе свештеника-вероучитеља храма Св. Александра Невског од 1979. године и оснивања Школе веронауке, јер у време када је александроневска катихуменска настава била започета и, кроз рад са полазницима, непрестано усавршавана, док није задобила свој заокружени облик, није било, од стране наше Цркве, утврђеног начина за извођење веронаучне наставе, као ни плана ни програма такве наставе, нити, пак, уџбеника за такву наставу.
Катихуменска настава се у ПМШ држи у циклусу од десет часова двапут месечно. Циклус почиње у понедељак навече после вечерње и траје до петка, током две седмице. Полазници обавезно присуствују вечерњем богослужењу, а после тога заједничком молитвом Оченаш, коју изговарају сви углас, започиње час веронауке. Током десеточасовног циклуса веронауке будући Хришћани се упознају са основним истинама православне вере и учења (догматичког и литургичког) Православне Цркве, са кратким прегледом историје саборне Православне Цркве и Српске Православне Цркве, са основама богослужбене праксе и обредима који је чине, као и са начином понашања Хришћанина у храму и ван храма, тако да током десетодневне наставе бивају оспособљени за примање Светог Крштења и Миропомазања, и, потом, за учешће у литургијском и богослужбеном животу Православне Цркве.
Иако је катихуменска настава превасходно намењена онима који се припремају за Крштење, предавањима могу присуствовати и они који већ јесу чланови Цркве, али који осећају потребу да се још једном, укратко, упознају са основним истинама православне вере.
Један од спискова тема из циклуса катихуменске наставе
Катихуменска настава се изводи увек у вези са богослужењем Цркве: сваки дан – после вечерњег, док суботом и недељом нема катихуменске поуке, да би полазници учествовали на бденију суботом увече, а потом на Православној трибини “Суботом увече у Невском.” Тако се полазници од почетка усмеравају на богослужбено-молитвени начин живота у Христу, који представља једини здрави оквир правилног усвајања веронаучних истина православног Хришћанства. Нема, дакле, никаквог “религијског знања” одвојеног од Свете Литургије, Цркве, од активног учешћа у Светим Тајнама (литургијском животу) и светим врлинама (под- вижничком животу) Цркве.
У почетку је часове катихуменске наставе држао протојереј-ставрофор Љубодраг Петровић, а од 1991. и протонамесник Вајо Јовић. Од 1995. њима се, у овом труду, придружује (тада) ђакон Бранислав Јелић, а од 1999. године и протонамесник Радивој Панић. Протојереј-ставрофор Вајо Јовић је, на основу заједничког веронаучно-педагошког искуства у држању наставе у Православној мисионарској школи, написао књигу „Поуке за одрасле пред крштење“ (1993), која је, од тада, служила као практични уџбеник за катихуменску наставу у ПМШ.