илити
БАНАТСКА ТРИЛОГИЈА, ДЕО II
Неочекивано се погодило да овог пролећа, три недеље заредом, посећујемо епархију банатску: за Пренос моштију св. Николе ишли смо на храмовну славу у Иланџу, за св. Теодора Вршачког – на славу Хора вршачког, а ако Бог да, Недеље о слепом, 5. јуна заокружићемо школску годину Православне мисионарске школе при нашем храму поклоничким путовањем у банатске светиње – манастире Месић, Средиште и Баваниште.
Наше дружење са црквеним хором „Свети Теодор Вршачки” започели смо пре четири године, и од тада једни другима долазимо на славу Хора, као права родбина. Љубазни позив диригента Олге Шинковић и чланова Хора ни ове године није изостао, па смо се, истина у смањеном саставу, радо одазвали.
Свети Теодор Вршачки – велики страдалник нашег рода, епископ-мученик, заштитник је не само црквеног хора већ и града Вршца и епархије. Ми смо се препоручили за навечерје славе, проценивши да је тада знатно мање званичног протокола па се можемо дружити натенане.
Пред сам полазак из порте наше цркве, кад смо већ поседали у комби, спазили смо оца Радивоја и са задовољством узели благослов и осмех за срећан пут. Сасвим довољан предуслов да надаље све протекне тако лепо како и јесте протекло.
Празнично вечерње у дивној црквици посвећеној св. Теодору, подигнутој на брегу вршачком са којег се пружа поглед, песничког опеванија достојан, на непрегледну банатску равницу. Служило је десетак свештеника, укључујући и свештеника румунске цркве, и ти возгласи су дали посебан тон свечаној служби. Спомен Светог углавном падне у попразнству Васкрса, а ове године – још и у недељу, па је вечерње било и васкршње и васкрсно.
Наше малено стадо се својски трудило и лепо отпевало вечерње, добивши и похвале; многи су били затечени учешћем хора на вечерњој служби. Црквица је осликана, сва у житију и страдању епископа вршачког, а онда је неко опазио на стубу живописаног „нашег” благоверног Књаза Невског. По ко зна који пут, прати нас и сусретне и где му се не надамо.
По вечерњи, преломљен је и славски хорски колач, наравно уз дружено појање славског тропара два Хора – домаћина и нас, гостију.
Уследио је „културно-уметнички” програм у порти, где су се представили и хор и песници, и спортске групе које делују у граду … заиста смо стекли утисак да је ово посебан дан за све Вршчане.
За сваку похвалу је рад и деловање црквеног хора-домаћина који, осим учествовања у служби, вредно спрема и програме за такмичења и наступе. Много младих лица, ученика музичке школе који ни не слуте колико ће им значити драгоцено искуство певања у хору, као младим музичарима.
Спустивши се са брега у градић, у већ добро познате просторије где нас домаћини сваке године угосте, осетили смо се као код куће. У том тону смо и наставили дружење, уз богату трпезу и још богатија вршачка вина, чврсто се договоривши да у Београд крећемо најкасније у 22:30.
На дар вршачком хору и диригенткињи донели смо, тек недавно одштампан, зборник „Свеноћно бденије” и још свежије расписани, за хор, кондак светом Теодору Вршачком, гласа трећег. Нема смисла да ми описујемо колико су се одушевили, али сматрамо да ће и једно и друго моћи да користе на дуго, дуго година – на ползу богослужења.
Осим послужења, домаћини су обезбедили и ансамбл – клавијатуре и хармонику – па је, од песме до песме, некако постајало све извесније да од планиране сатнице неће бити ништа.
За Београд смо кренули већ око 1 сат по ноћи, расположени и задовољни. Задовољан је био чак и возач, коме се толико допао читав догађај да нас је питао кад ћемо следећи пут ићи негде, рад је да нас опет он вози ☺
Од срца захваљујемо вршачком Хору на позиву, гостопримству и веселој вечери, надајући се да смо штогод прислужили славском догађају, не само за трпезом.
Славили и Богу нашем појали на много благих година!
Ј.А. Тонић
