НЕДЕЉА ЧЕТВРТА ЧАСНОГ ПОСТА – СРЕДОПОСНА
БДЕНИЈЕ ВАСКРСНО, глас 8.
Субота, 2. април
„Ономе који је стекао љубав постало је туђе да се гневи, а онај који у себи гаји непријатељска осећања сам себи задаје непотребне муке. […]
Ако већ хоћеш да будеш злопамтљив, буди злопамтљив према демонима. И ако хоћеш да будеш некоме непријатељ, буди непријатељ телу, и то у сваком погледу. Тело је незахвалан и неискрен пријатељ: што му се више угађа, више нам зла наноси. Злопамћење се представља као учитељ Светог Писма: речи Светога Духа тумачи на свој начин. Нека га посрами молитва Исусова, коју не можемо изговарати ако смо злопамтљиви. Када ни после великих подвига ниси у стању да до краја ишчупаш из срца свога овај колац, извини се непријатељу, макар само на речима, да би, застидевши се свог дуготрајног лицемерства пред њим и мучен савешћу као огњем, могао савршено да га заволиш. […]
Злопамтљиви безмолвник је аспида што лежи у својој рупи, пуна смртоносног отрова. Успомена на Исусова страдања лечи злопамћење, које се излаже силној срамоти пред Његовом трпељивошћу. У дрвету, изнутра трулом, стварају се црви. А у онима који су само привидно кротки и безмолвни, крије се трајна срџба. Ко избацује гнев из себе, налази опроштај. А онај који се привија уз њега, лишава се милосрђа Божијег. Да би заслужили опроштај грехова, неки су се посветили напорним подвизима. Али, човек који не памти зла стиже пре њих на циљ: Опраштајте оно мало што су вам људи дужни, и опростиће вам се огроман дуг ваш пред Богом.”
[Свети Јован Лествичник, Лествица, Поука IX, О злопамћењу (одломак)]
Разделна недеља на половини пређеног пута – недеља средопосна – посвећена је св. Јовану Лествичнику. Упечатљиво упутство за читав живот, не само великопосне недеље и службе по којима, заиста, корачамо као по лествици, као по каквој табли озбиљне, животне и истините „Човече, не љути се” игрице.
Човече, не злопамти! – много захтевнији задатак него да се у тренутку не наљутимо.
Следствено, оставља и теже последице – „У дрвету, изнутра трулом, стварају се црви”.
„Лествица” св. Јована Синаита, „метод узношења душе к Богу као уз неку лествицу” упечатљиво је приказана на икони. Чини се да од те илустрације нема бољег подстрека да се хватамо за следећу пречагу на лествици.
Нама преостаје да послушамо самог аутора овог дела:
„Започнимо, дакле, молим вас, и ми за усрђем и вером усхођење по овој мисленој и небеској лествици, чији почетак сачињава одрицање од земаљскога, а крај – сам Бог љубави.”
Ј. А. Тонић
