РУКОПОЛОЖЕЊЕ ЈОВАНА ЈОВИЋА У ЧИН ЂАКОНА
Недеља о Слепом, на св. Јована Богослова
У истом недељном, васкрсном и, још увек, васкршњем дану имали смо много догађаја, можда не бројем, већ по снази којом су се утиснули у нашу душу.
На архијерејској Литургији, Његово преосвештенство, епископ аустралијско-новозеландски г. Силуан, у чин ђакона рукоположио је теолога Јована Јовића, у правом смислу, чедо наше невске заједнице. Ми који смо у Невском са мало дужим стажом, Јована памтимо као дугоочекивано дете оца Ваје и попадије Раде, такорећи порастао је у порти нашег храма.
Богу хвала, дочекали су његови родитељи и школе да заврши, и да са својом супругом Маријом већ двоје деце изроди а ево, и да настави стопама свог оца, дугогодишњег и доскорашњег старешине невске парохије. Путеви Господњи ће ђакона Јована најпре привести презвитерском чину, у који ће га епископ Силуан већ сутрадан увести на празник св. Николаја, код моштију имењака – св. Владике Николаја у манастиру Лелићу. Затим, на далеке путе, у сиднејску парохију.
Аксиос, оче Јоване! На много година да служиш са својом породицом Господу, на спасење и на ползу повереном ти стаду.
Једног смо, дакле, свештеника дочекали, а одмах потом, испратили о. Душана са опелом у вишњичкој цркви. Последњи целив наш и многих свештеника који су служили уз началствовање епископа хвостанског г. Алексеја нека отпрати о. Дула где му је „припремљено место покоја”.
Дан се привео крају топлим, николајевским празничним-славским, лепо отпеваним вечерњем у борчанској цркви, а вечерње се продужило у дивно седење у летњиковцу – сењаку у скоцканој, умивеној порти борчанске цркве. Заиста, од срца захваљујемо о. Милану и братству храма што нас из године у годину позивају да појањем украсимо славско навечерје и угошћују – трпезом, причом и песмом.
Тај дан са, наоко, супротстављеним садржајима: и Аксиос – Достојан уз многољетствија и радост због новог пастира на њиви Господњој, и Вјечнаја памјат у једноипосатном свештеничком опелу којим другог пастира испратисмо, у смисао и сословије довели су молитве и пјенија св. Николају, а ублажили сумрак, мирно вече, поветарац са Дунава и многе песме којима смо парирали распричаном живом свету на дунавском рукавцу.
Хвала Богу на свему.
Ј. А. Тонић
