НЕДЕЉА СИРОПУСНА

НЕДЕЉА СИРОПУСНА

БДЕНИЈЕ ВАСКРСНО, глас 4.

Субота, 5. март у 17 ч.

„… А који су Христови, распеше тело са страстима и жељама. У наше време се обрнуо овај поредак: сада не распињу тело са његовим страстима и жељама, него са прождрљивошћу, са пијанством, блудом, играњем и забављањем! Ни најнемилосрднији сељак не мучи толико своју лењиву стоку. Када би наше тело добило слободу и разум, његова прва реч би била прекор против своје господарице-душе, тј. што се она незаконито умешала у његова дела, унела у њега страсти које су му стране и мучи га упражњавајући их. Заправо, потребе нашег тела су просте и бестрасне. Погледајте на животиње: не преједају се, не спавају преко мере, задовољавају своје телесне потребе у одређено време и затим читаву годину остају мирне. Једино је душа, заборавивши своје боље особине, из простих потреба тела изазвала мноштво противприродних стремљења која су, по својој неумерености, постала противприродна и телу. Стога је, да би се од душе одсекле телесне страсти, нопходно распињати тело, само у сасвим супротном смислу од наведеног, тј. не давати му довољно ни оног што му је потребно, или задовољавати његове потребе у много мањој мери него што захтева његова природа.”

[Св. Теофан Затворник, Мисли за сваки дан у години, Субота сиропусна]

Ево нас на корак од „рестартовања”, на корак од почетка подвига – најзахтевнијег у кругу црквене године. Последња припремна недеља пред почетак Часног Поста, Недеља сиропусна коју, осим млечног менија који немилице трошимо, обележава поука о изгнању из Раја првих становника – Адама и Еве.

Поређење св. Теофана Затворника са бесловесним животињама је углавном тачно. Када би човек имао послушање и меру, то јест – да је човек имао послушање – потребе за постом не би ни било.

Опет, нема места жалопојкама; каква срећа да имамо тај период године када снажимо и калимо своју веру, дисциплину – духовну и телесну. Добро је трудити се, одрицањем и ревношћу, да сломимо те телесне „узе” које нас сапињу у свакодневном животу.

Тако да – „Приспје времја духовних подвигов начало!”

Ј. А. Тонић

Архива

Архиве