ПАРОХИЈСКИ ДОМ - Храм Светог Александра Невског

Одмах по рушењу првобитног парохијског дома, још за време Другог светског рата, размишљало се о градњи нове зграде, али то до седме деценије није било изводљиво. Технички извештај за грађење парохијског дома у порти цркве Светог Александра Невског оверен је 23. јануара 1961. године, као пројектант потписао га је инжињер Дим. Стојковић. Било је предвиђено да се на углу Доситејеве и Скендер-бегове изради дом са максималном основом 10 х 10 метара, у приземљу са крстионицом, три канцеларије за свештенике, које се могу отварањем врата повезати у салу, просторијом за чувара, туш кабином, бојлером и свлачионицом. У сутерену је пројектован стан црквењака (соба, ходник, тоалет, кухиња) и котларница за грејање са простором за гориво.

Освећење темеља парохијског дома цркве Св. Александра Невског јуна 1964. године

Постоје подаци да су на пројекту црквеног дома радили архитекта Драгомир Тадић и Бора Поучки.

Даље је о градњи зграде за канцеларије цркве братство цркве Александра Невског расправљало ујесен 1962, касније и ујесен 1963. године.

У фебруару 1964. године цркви Александра Невског је одобрен кредит за градњу канцеларија. Убрзо се ради на елаборату пројекта.

Патријарх Герман током пролећа 1964. прилаже суму којом ће се уписати као велики добротвор цркве на спомен плочи. Сакупљани су прилози за реализовање овог посла и од верника, а црква Александра Невског се и задужила за довршење градње, па је још 1965. апеловала на своје вернике да дају прилог за већ саграђени дом.

Скупштина општине Стари град дала је одобрење за изградњу парохијског дома Српској православној црквеној општини 13. маја 1964. године на парцели која припада Српској Православној Цркви и на којој је подигнут дорћолски храм. Извођач је понуду за грађевинске радове поднео инвеститору – Храму Светог Александра Невског 10. јуна 1964. године.

У јулу 1964. свештеници траже мајсторе за реализацију градње, у августу се спремају да набаве паркет, линолеум, писаће столове за дом који се тада гради. У периоду од 27. јуна до 14. новембра 1964. ова зграда за црквене канцеларије и стан црквењака била је подигнута.

Извођач Стеван Новаковић је 6. фебруара 1965. обавестио Управу цркве Светог Александра Невског да је 11. новембра 1964. завршио подизање зграде, како би се обавио њен технички пријем.

Парохијски дом је технички примљен 17. фебруара 1965. године. Општина Стари град је тада донела коначно решење о усељењу у нови црквени парохијски дом. У марту 1965. се ради на уређењу порте, предузимач С. Новаковић износи шут, риља се земља, а у периоду од 13. до 30. августа 1965. изведена су три стуба од вештачког камена и аркада од алабастера на фасади трема парохијског дома. Освећење новог парохијског црквеног дома било је предвиђено и обављено за црквену славу, односно празник Светог Александра Невског 1965. године, а на зид нове грађевине у црквеној порти 1968. постављена је и плоча од студеничког мермера, по препоруци архитекте Драгомира Тадића, са крстом уписаним у круг и текстом: “Ова црквена кућа подиже се / благословом и помоћу / Његове Светости Патријарха Српског Господина Германа / прилозима парохијана овог светог / храма и православних Београђана / а за време стар. цркве проте Језд. Ил. Живковића
/ 1964. године”, што је одобрио патријарх Герман.

Плоча од студеничког мермера на парохијском дому храма Св. Александра Невског, постављена 1964. године

Једноставна приземна кућа квадратне основе, са кровом на четири воде прекривеним црепом и омалтерисаним зидовима, била је украшена малим тремом са четвороделном аркадом на северозападном углу, на западној фасади. На високим базама – ступцима квадратног пресека који су носили металну решетку ограде трема, постављена су три стубића са рељефно обрађеним капителима из којих је кретала једноставна рељефно обрађена врежа која је уоквиравала четири лука аркаде. Три платна металне ограде била су формирана геометријским преплетом у облику дијагонално постављених крстова уписаних у квадрате. Општи изглед објекта обједињавао је дух фолклорне профане архитектуре и елементе сакралне, репрезентативне грађевине која следи традиције српске, односно византијске средњовековне архитектуре.

Парохијски дом цркве Св. Александра Невског, саграђен 1964-1965. године (арх. Драгомир Тадић)

Уз раније покренуту верску наставу, даље се развијао верски живот дорћолске цркве. Крајем 1965. при цркви Александра Невског се окупљају Богомољци у “просторијама доњим”. Изгледа да се ради о настављачима предратног богомољачког покрета. Неки свештеници су их избегавали, али је одлучено да им се додели духовник. У цркви је 1966. прослављена њихова слава – Три јерарха, проповедао је патријарх Герман. Следеће, 1967. године, дошло је до сукоба црквењака и Богомољаца и они се повлаче. Ипак они настављају деловање при храму, а свештенство на својим седницама повремено расправља о њима, бринући да они не скрену у јерес. Крајем 1965. одлучено је да се на Божић 1966. први пут унесу бадњаци у цркву Александра Невског.

Када то прилике дозвољавају црква наставља да уређује своју порту. Засађене су две тује које је поклонила Ракила Шкарић и борићи које је даривао појац Божидар (С) из Ивањице за своје четири кћери, Наду, Веру, Мару и Цану у пролеће 1966. године. И у марту 1970. црква ради на уређењу порте, пуковник у пензији Михаило Милосављевић даје средства за сађење дрвећа у порти. Набављају се канадске тополе, а 1973. године црква оправља оштећену ограду.

НОВИ ПАРОХИЈСКИ ДОМ ХРАМА СВ. АЛЕКСАНДРА НЕВСКОГ

У јесен 2001. црква је добила дозволу за градњу парохијског дома. Интензивно се ради на пројекту проширења зграде у којој су смештене црквене канцеларије у Мисионарски центар.[1. Н. Вукадиновић, Наведено дело и Летопис цркве Александра Невског (после 1991).]
Одлучено је да се простор за Мисионарску школу обезбеди проширењем постојеће зграде парохијског дома по пројекту архитекте Д. Тадића.
Прикупљају се средства и прилози за изградњу новог парохијског дома од грађана, али и фирми, предузећа.[2. Летопис цркве Александра Невског (после 1991); С. К., Храм Св. Александра Невског моли за помоћ. Помозите изградњу парохијског дома на Дорћолу, Стари град, Београд, септембар 2001, 13.]
На дан преноса моштију Светог Саве, 19. маја 2002. године, после литургије, освећен је камен темељац за зграду новог парохијског дома, односно Мисионарског центра цркве Александра Невског.
Почетак изградње новог парохијског дома био је обележен чудесним догађајем. У прва три дана градње долетела су три роја пчела, један за другим, и населила се у црквеном дворишту, непосредно поред нове зграде парохијског дома. Ту су били док је трајала градња, а саћа су била пуна меда.[3. Летопис цркве Александра Невског (после 1991).]

Кошнице са пчелама у порти цркве Св. Александра Невског, 2002. године за време градње новог парохијског дома

Убрзо је почела изградња према првобитном идејном пројекту архитекте Петра М. Миловановића. Пројекат су разрадили и надзирали до реализације апсолвенти архитектуре Милан П. Миловановић, Данко Поповић и Вид Богдановић у складу са условима Завода за заштиту споменика културе града Београда.[4. Н. Вукадиновић, Наведено дело.]
Стари парохијски дом реконструисан је и уграђен у нову зграду парохијског дома.
Нови парохијски дом има око осамсто квадрата површине. Приземље је намењено за канцеларије свештеника, библиотеку, чајну кухињу, а сутерен за стан за црквењака. Највећи простор на спрату заузима велика сала за предавања и концерте.
Грађевинске радове, који су коштали око 150.000 евра, вршило је предузеће Златибор из Београда. Радови су завршени за 15 месеци.
Грађевина је осмишљена тако да се спољашњим изгледом надовеже на форме првобитног парохијског дома, али и детаље орнамената са храма. Обраду фасаде, која је коштала око 3.000.000 динара, финансирала је Општина Стари град.[5. Летопис цркве Александра Невског (после 1991); С. Протић, Највише новца стићи ће у буџет од изнајмљивања пословног простора, Политика, Београд, 25. фебруар 2003.]
До краја 2002. у сутерен и приземље новог дома већ су уведене електричне и инсталације за грејање, ради се на уређењу ентеријера зграде, постављају се паркети, крече се зидови, боји се столарија.
Највећи приложници изградње новог парохијског дома били су:
– верни народ Дорћола и приложници из целог Београда;
– Скупштина општине Стари Град.
– протиница покојног протојереја Радивоја, свештеника из Јакова, Радулка Златановић и њена кћерка Радмила Бјелобрк;
– Слободан и Драгица Стојадиновић са породицом,
– Александар и Драган Обрадовић са породицама и својом фирмом “АДОК” из Београда;
– Љубиша и Горица Ђорђевић са својом фирмом “Стилски намештај Ђорђевић” из Београда.
На дан Светог Александра Невског, 12. септембра 2003. године, патријарх Павле је осветио нови парохијски дом при храму Александра Невског.[6. Летопис цркве Александра Невског (после 1991).]

Јелена Межински Миловановић