ПОКЛОНИЧКО ПУТОВАЊЕ ЗА КРАЈ ШКОЛСКЕ – МИСИОНАРСКЕ ГОДИНЕ
Недеља Свих Светих, 6. јуни
Пиносава – Павловац – Тресије
Недеља Свих Светих је Празник који обично заокружи `мисионарску` годину – период када је одржавају предавања и друге активности у храму св. Александра Невског. Од, сада већ давних дана када је некадашњи старешина Храма прота Љубодраг Петровић покренуо ову иницијативу, тај се период заврши поклоничким путовање у неки од лепих наших манастира.
Ове године избор је пао на манастире космајског перивоја, шумадијске епархије.
Литургију смо служили у манастиру Пиносава и све је било баш како бисмо пожелели – храм, у којем је у току живописање, акустичан таман толико да дометне снаге и надахне на ослушкивање сазвучја и пажљиво произношење ма и најкраће јектеније; свечаност богослужења у којем су игуману – архимандриту Петру – саслуживали наши часни оци, Стева, оба Бранислава и ђакон; испуњена црква; добродошлица и радосне речи игумана Петра који нас је заиста домаћински примио и дочекао.
Послужење је чекало у манастирској `собрашници` али смо ми, разуме се, ипак традиционално приредили и доручак на трави.
Игуман нам је показао и зимску капелу у којој је прочитао молебан и миросао нас пред Богородицом Јерусалимском.
Манастир Павловац, задужбина деспота Стефана Лазаревића, сравњен и опустео у време Велике сеобе а на мученичким костима побијених монаха, у наше време зановљен, прави је пример манастира, као из сликовнице – скривен и скрајнут, над потоком, са невеликом црквом посвећеном св. Николи.
Наше треће одредиште је био манастир Тресије, по архитектури и цркве и конака и уређене порте – импозантан. У сваком смо манастиру, као и увек – па и у овом, отпојали и храмовни тропар и тропар Празника и још понешто, док су наши бројни сапутници, неких двестотинак душа, целивали икону.
Нисмо пропустили прилику да поседимо на оближњим клупама, у великој порти, у благо осунчаном дану који нас је баш послужио.
Пријао нам је искорак из градске свакодневице, сусрет са светињама које се налазе надомак нашег града а у којима су многи или по први пут.
Општа заједничка трпеза у складу са покладама, наставила се и у повратку кући, уз неизоставно певање и причу.
Хвала Богу на свему.
Ј. А. Тонић
