„Само, пост никад не гради сам. Њему увек сарађују остале еванђелске врлине: вера и нада, љубав и молитва, кротост и милосрђе, богољубље и братољубље. Али пази да неки грех не минира твој мост. Гордећи се ти мислиш у себи: Ето, ја постим цео пост, бољи само од оних који не посте. Гле, већ си минирао свој мост и он сваког тренутка под експлозијом неког греха може одлетети у ваздух. Онда, онда ћеш сав остати у смрти и у свом страшном паклу.
На данашњи дан ми смо на догледу Раја, на догледу Васкрсења Христовог. Ми ћемо сигурно ући у њега и искрцати се на обалу бесмртности само ако будемо постили еванђелским постом. Наш сусрет са Васкрслим Господом Христом и јесте наш Рај, наша бесмртност, наша вечност. Јер, где је Богочовек Христос – ту је и Рај. Оваплоћени Бог и јесте сав Рај на земљи, јер је то сав Бог са свима Својим савршенствима и богатствима. Његово Свето Еванђеље и није друго до божанска ризница средстава, сила и упутстава како се васпоставља Рај у човеку и у свету око човека.”
[Ава Јустин, из Беседе уочи Великог Поста, у ман. Ћелије, 1965]
Толико је тешко увидети, замислити, пројектовати, уклопити и, најзад, изградити тај мост – мост који нас преводи од пале природе људске, кроз припремне недеље Посног триода до догађаја који нас уводи у вечност и којим је скупо плаћен и искупљен род човечански.
Опет, гледајући ова упутства – чини се сасвим достижним.
Не лишавајмо себе лековитог Покајног Канона св. Андреја Критског. Затим чудесних, мистичних, даровних Литургија Пређеосвећених што се, нас ради, служе додатно у Часном Посту.
Затим, читања псалама и старозаветних одломака који нас, од почетка – Постања у првој, Чистој седмици, природно воде до закључне, Страсне седмице. То су све оруђа којим ћемо војевати на, како се каже у молитви коју смо на вечерњој чули, попришту Поста.
Праштајте, браћо и сестре, појушчи и служашчи.
Свима нама, Бог да опрости.
Време Поста радосно почнимо!