„Силом даном ти с неба, богоносни оче Николаје, ти си отирао сваку сузу са лица тешких паћеника: гладнима си био хранитељ, онима на пучини морској изврсни крманош, болеснима исцељење, и сваковрсни помоћник свима онима који кличу к Богу: Алилуја!”
[Кондак 3. из Акатиста Светоме]
Заиста је умеће у један кратак кондак сажети читаво житије и то таквог светитеља какав је отац наш – и заиста наш, од српског рода највољенији – Николај, чудотворац мирликијски, барски, а за ову прилику – и борчански.
Још путује свети Николај, кроз многе породице српске које га за крсно име у срцу чувају, кроз многе храмове који су посвећени управо овом догађају из житија Светога – Преносу моштију, кроз обичаје, молитве, приче.
Па и ако свети Никола почива тамо негде, далеко, „изађоше као звезда од истока до запада” мошти мудрог, милостивог и правдољубивог епископа и све нас озарише и помиловаше.
Захваљујемо се од срца о. Милану и свештенству цркве борчанске, николајевске који нас из године у годину позивају и очекују да украсимо славу старовремске цркве у Борчи.
Великој породици Шормаз честитамо крсну славу, у здрављу славили, на многаја љета!
