РАДОСНО СЕЋАЊЕ
ПЕТ ГОДИНА БЕЗ ДИМИТРИЈЕВОГ ДРУШТВА

… а све време са њим у неком договору и разговору. Давно чух од мудријих, да су све фразе заправо велике истине. Тако и ова, што се професора Димитрија тиче – неки људи просто никад не одлазе. Шта ће ми већи сведок живота вечног од примера нашег вољеног и поштованог професора, пријатеља, саговорника који се из стварносног, а за њега рекла бих, у садашње време неприхватљиво смушеног и подељеног, света преселио само у удобни сфумато простора мисли, снова и сећања у којем се, верујем, једнако дружи са свима са којима је делио своје земаљске дане.

Уз ову фотку, радног наслова „Љубав све превасходи!” – Вечан спомен рабу Божијем Димитрију.

Ј. А. Тонић