уочи св. Врача
Кажем ја Милици јутрос, где си нашла баш данас да не дођеш на Литургију, нигде сопрана, сви некуд отишли, празнични аранжмани …
Изостанак је сасвим оправдан:
Данас су Милица, Саша и гђице ћерке Ксенија и Вера добили друштво – бату и секу, а ми друге близанце у Хору у не тако великом временском размаку.
Знате, када би сва деца наша једног дана певала у хору, ми не бисмо уопште морали да бринемо за подмладак.
А ја не бих била ја кад не бих истакла ванредну ревност Милице сопранке, која је и са стомаком и са досадашњим децама, у свим (не)приликама, чврсто на својој позицији и у свом позвању, сваке недеље.
Ја јој желим да не посустане, као ни муж ни деца 🙂
Нек су Никола и Марина, рођени уочи светих Врача, живи, здрави и на радост и весело друштво својим родитељима и сестрама, на много благих година!
Ј. А. Тонић