СЛАВА МЕШОВИТОГ И ПЕВНИЧКОГ ХОРА „СВЕТИ АЛЕКСАНДАР НЕВСКИ”
5-6. децембар
ПЕТАК, 5. XII у 18 ч. – ПРАЗНИЧНО БДЕНИЈЕ
СУБОТА , 6. XII у 9 ч. – СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА
у 18 ч. – А К А Т И С Т св. Александру Невском,
и у наставку – ОСВЕЋЕЊЕ СЛАВСКИХ ДАРОВА
„Као звезду пресветлу која је са истока засјала и дошла до запада, све земље наше чудесима и доброчинствима богатећи и просветљујући оне који са вером поштују спомен твој, прослављамо те, Александре блажени.
И тога ради, данас празнујемо твоје уснуће, ми, народ твој.
Моли да се спасу сви који притичу гробу са Моштима твојим, и верно ти кличу:
Радуј се, града нашега утврђење!”
[Кондак Светоме, гл. 8]
Нису залуд богонадахнути песмопојци који успеју да у неколико стихова сажму саму суштину Празника или лика светитељевог. Шта се може додати поетичном исказу кондака у спомен Уснућу-Погребењу нашег небесног заштитника и покровитеља?
Благодарење што је баш њему – великом руском кнезу, ратнику, а на кончини живота, и монаху Алексеју, посвећена и освећена наша дорћолска црква, пре деведесет и пет година.
Уверени смо да нас кроз све завијутке наших земаљских дана, недаћа, искушења, благих и тескобних времена својим заступништвом предводи управо свети Благоверни кнез Александар Невски – „кнез народу, а слуга Господу”.
Овај дан у којем се сећамо чудесног догађаја из житија св. благоверног Књаза наша два хора прослављају као крсну славу.
Вазда је наша слава под окриљем Оне која нас штити својом љубављу, омофором, трпљењем, поверењем – Пресвете Богородице, у овом тренутку – Богоотроковице, тек девојчице, од остарелих родитеља измољене, која улази у Светињу над Светињама и од самог почетка предбожићног периода, кличе и ликује оним збивањем који ће заокружити радошћу и топлином наше путовање.
Како је Марија као дете, и потом девојка беспоговорно на себе узела послушање, тако је и млади, премлади кнез и војсковођа Александар храбро и непоколебљиво стао пред страхотно јачу и бројнију војску, знајући да је Бог не у сили, већ у правди!
Само четрдесеттри године је новгородски кнез – монах Алексеј имао кад се упокојио. Шта је све за то мало животног века стигао, овековечено је и на филму.
Богу хвала на свему.
Радујемо се што ће ове године наша слава бити најзад у нерадни дан, па ћемо Литургију појати са две певнице – и певнички и мешовити хор – заједно и наизменично, прилажући свако по талант, по прозбу, по песму, као што то чинимо годинама и деценијама.
Трудећи се и појући, старамо се да свој талант приложимо и умножимо, а од нашег покровитеља измолимо ту благодат, да нас наследе они који ће разговетније и узоритије од нас једног дана то чинити.
Драги певачи, сотрудници, помоћници, љубитељи, пријатељи, рођаци, чланови групе на фејсу J :
Изволите нам се придружити на служби – да се светом Благоверном Књазу помолимо, а за трпезом, по одслуженом Акатисту – да попричамо и запевамо.
Ишчекујемо Вас са особитом радошћу!
Ј. А. Тонић
