Слава – било породична, крсна, било слава цркве – сваки пут доноси собом и тензију и бригу, али и радост која неминовно прати свечарски дух тог лепог догађаја.
Ове смо године имали утисак да смо два дана практично провели у Храму: најпре, празнична и недељна Литургија на Усековање, после које смо, све што је недеља, морали да направимо малу пробу е да бисмо утврдили репертоар за бденије и арихејерејску Литургију. Није прошло много, а већ је наступило време за бденије.
Хор је био у пуном саставу, а благодат која нам је помогла да отпевамо веома лепу службу свакако је двојаког порекла: на првом месту, снага коју нам пружа благоверни Књаз а затим и, уверена сам, сигурност и упеваност која произилази из многих досад отпојаних бденија.
Певнички хор је спремио и веома сигурно отпевао одабране стихире из службе, коју је на српски препевао пре неколико година теолог Александар Сарачевић.
За певницом нам се придружио, и својим појачким умећем, почаствовао др Србољуб Убипариповић, некадашње „чадо” нашег Храма, који је своје студенстко време провео у цркви св. Александра Невског, као помоћник свештеника и вођа певнице.
Литургија је била не само славска и архијерејска већ и са рукоположењем. Како то само Господ, уз сарадњу Светог коме је Храм посвећен, може да уреди – баш у нашој цркви, баш на сам дан храмовне славе, рукоположен је у чин ђакона г. Радомир Чворо – у овој цркви духовно рођен, као духовно чедо поч. протојереја-ставрофора Љубодрага Петровића, дугогодишњи члан нашег Хора. Увек је необично и дирљиво дочекати тренутак кад се у свештени чин уводе некадашњи „другари”. Ако се не варам, нашем Хору је ово пети (јубиларни) певач који је уведен у служашче.
Лепо је било видети и неколико певача који су певали у време када и Радомир (средином деведесетих) а који су нам се придружили као певачка потпора. Заједнички смо и отпевали потврду на благослов архијереја – Аксиос!
Његова Светост Патријарх има обичај да лично подели нафору, до последњег човека – и то је лепо. Ми смо неуморно певали и за то време, премудре стихове св. Владике Николаја из његове Лире.
Благослов је такав да чланови Хора буду гости за ручком, заједно са званицама, а сав остали народ је, као и сваке године, био послужен у порти Храма. За ручком – као што смо наговестили у најави за славу – и власти, и начала :). Пошто је старешина Храма подигао здравицу, ми смо отпевали Многољетствије карловачко, а затим и две песме – „Пећка кандила” и руску песму „Степ да степ” са ђаконом Александром Секулићем у главној улози.
Чак смо испунили и музичку жељу Патријарху – „Онам’ онамо”, који смо тако радо певали кад год смо ишли на Косово. На одласку Патријарх је, уз благослов, пожелео –а боље није могло: „Вазда певали!” Амин – шта друго да кажемо и ми.
Нас неколико није ни ишло кући већ смо уз послужење и винце које нам је, преко везе, дотурао отац. Јован – овом приликом му се срдачно захваљујемо – сачекали и Акатист Светоме, који се служи уместо вечерње на сам дан славе.
У Храму озареном славском благодаћу, са новоосликаним ликом свог Покровитеља, са, пред народ изнесеном честицом моштију коју су целивали све време службе, неуморним похвалама врлина Светога које је стихотворац у Акатисту низао, а о. Бранислав читао, а нашим „Радуј се, благоверни књаже…” и „Алилуја!” једнако потврђиваним – привели смо крају овај славско-празнични диптих.
„О, свети праведни велики кнеже Александре, од побожних срца приносимо ти ову, макар и недостојну, похвалну песму. Прими је од нас као усрдну жртву оних срца која те воле и величају свети помен твој. Сачувај нас молитвама својим, сачувај заступништвом твојим град свој и сав народ земље руске да бисмо, тихо и безметежно живљење проживевши у овом веку, блаженство вечно наследили и удостојили се да са тобом и свима Светима увек појемо Богу: Алилуја!”
Новом свештенослужитељу – ђакону Радомиру и његовој супрузи Јелени, хоровођи при Вазнесенској цркви, МНОГАЈА ЉЕТА! Да не посустану у новом, озбиљном задужењу које ће имати да носи њихова породица.
Свима који служе на сваки начин у нашем лепом невском храму – свештеницима, ђаконима, чтечевима, послужитељима Храма, Парохијског дома и црквене продавнице, кумовима славе, и свакако – нама певачима, да Господ помогне да и догодине и сваке године достојно принесемо службу и усрдно мољење у овај дан.
Ј.А. Тонић
Прилог са ТВ Храм – беседа Патријарха на Литургији; истина, уредници су омашили тропар – руски тропар који се на почетку прилога чује, је тропар који се поји у други дан када се Св. Александар Невски прославља, 6. децембра
Са сајта СПЦ, вести из архиепископије београдско-карловачке
http://www.spc.rs/sr/slava_crk