POST FESTUM
Са закашњењем, извештавам најпре о лепо отпеваном бденију сретењском а затим и Литургији, и то не на тек уобичајен начин.
Суботом у нашем храму на Литурији пева певнички, `мали` хор, а недељом мешовити, `велики`.
С обзиром да се велики Празник сместио у суботу, Анђелка, хоровођа певничког хора и ја смо се договориле да се на Сретење сретнемо певајући са две певнице; где је то било могуће певали смо `антифоно` – наизменично а у осталим смо се песмама једноставно смењивали. Једну јектенију десна, једну лева певница, једну песму певнички, једну мешовити хор.
Много је лепо било – и красно, што живимо заједно, као што пева псалмопојац Давид у 133. псалму, а затим и што смо се након празничне Литургије сакупили и у трпези заједничкој.
Заједно служимо у важном послушању, под окриљем светог благоверног Књаза, па ето – нек буде још прилика када ћемо се на овакав начин сусретати; да искористимо прилику да отелотворимо и, колико до нас стоји, у живу стварност преточимо виђење св. Игњатија Богоносца где хорови ангелски, наизменце поју песме у част Свете Тројице.
Раздељени у два полу-хора, ма и да нисмо дохватили блистави призор виђења антиохијског епископа из првог од векова кад познадоше Господа Исуса Христа, ми прилажемо своје две лепте у овај дивни, Богородични празник, на размеђи зиме и пролећа, на размеђи удобног одзвука Божића и потоњих радосних празника и припремних недеља за великопосни подвиг, време Посног Триода.
Уједно честитамо нашем старешини, оцу Стеви, другу годишњицу када се сусрео са нашом невском заједницом, у којој је и сам порастао и стасао као део те исте парохијске дружине, чтецирајући и појући за певницом.
На много година да се у добру и слози сусрећемо, појући и преузносећи Господа у све векове!
