СВ. РАВНОАПОСТОЛНИ ЦАР КОНСТАНТИН И МАТИ МУ ЈЕЛЕНА
БДЕНИЈЕ ПРАЗНИЧНО
Среда, 2. јун у 17 ч.
„Константину цару крст се светли јави,
Константин га виде и Бога прослави.
To знамење беше Сина Божијега,
Од овог знамења нема краснијега,
Знамење страдања и времене беде
Али и знамење коначне победе.
Са овим знамењем, твориоцем чуда,
Константин се креће и победи свуда.
Сред паганског Рима, крстогонитеља,
Он крст висок диже, славу Спаситеља.
Што три века беше ломљено и клето,
To сад за Рим поста велико и свето!
Три стотине лета крст пљуван бејаше,
У крви светаца земља се купаше.
Царства и цареви, охоли и мрски,
Сломише се редом слично слабој трски.
A знамење крста остаде усправно
И светљаше свету чудесно и славно.
Константин га позна и уздиже више,
Зато му се име у календар пише.”
[Песма из Пролога]
Заиста, много је царстава и царева настало и нестало кроз минуле векова, од цара Константина и његове мајке – царице Јелене. Само је једно Царство – „опуномоћено” делатном вољом цара Константина – постало и остало вечно. И само знамење Крста – потврђено упорношћу и вером царице Јелене – једнаком силином блиста, опстаје, исцељује, крепи.
Последње празнично бденије обасјано васкршњим сјајем и пасхалном поетиком – бденије уочи светих Цара Константина и Царице Јелене – отпојаћемо, да још који дан прозвучи победнонсни стих „Воскресеније дењ, просвјетимсја људије!”
Ј. А. Тонић
