СВЕТИ И ПРАВЕДНИ КНЕЗ СТЕФАН ШТИЉАНОВИЋ
БДЕНИЈЕ ВАСКРСНО, гл. 8
САБОРНА ЦРКВА Св. Архангела Михаила
Субота , 16. октобар у 17 ч.
„Кад у гроб часно ти тело положи се,
Тад мигом божаственим неповредно сачува се
И лучом небеском облиставано јави се
И својим изгледом многе ужасну:
Из земље изнесено као благо многоцено,
Благоухање мира слатко даде
У цркви Богоматере положено бивши
Исцељења многа показа
И од људи недуге одагна,
Па стога спомен твој с радошћу светкујемо,
Стефане, Христов угодниче.”
[Стихира на Господи воззвах, гл. 2, из службе Светоме, непознатог Шишатовчанина]
Тако је то било пре скоро пет стотина година; тако је Господ пројавио светост слуге свога – и слуге, а не само кнеза народног – Стефана Штиљановића. Пример како се владалац удостојио светог лика раздавши, у време тешког ропства под Турцима, немаштине и глади, своје жито и тако прехранивши народ. Због тога му народ притиче као заштитнику гладних и сиротих, особито у време ратова, најезде непријатеља и тешких искушења.
Рекло би се да се наше време уклапа у овај оквир. Користимо онда прилику што су мошти Светога на дохват руке, у Саборној цркви. После неколико векова почивања у манастиру Шишатовцу, пренесене су „као благо многоцено” да се избаве од најезде варвара новога века, 1942. године.
Ове године, служба Светоме уплетена је у васкрсно бденије гласа осмог, и тиме осветљена васкрсним даном.
Захваљујемо се благослову оца Петра Лукића и прилици да појемо у Катедралном храму, узносећи похвалне песме праведном Кнезу Стефану Штиљановићу и супрузи његовој Јелени – Јелисавети.
Ј.А. Тонић
