„Гле, Три Сунца, три лика сунца на Небу Цркве Христове, Три велика Светитеља очекују да ти пођеш к њима. Да, ти можеш сваког момента узлетети на небо и стати пред њих. Како? Молитвом. Обрати им се, и не сумњај! Њихова сила, њихова светлост, њихова божанска моћ растераће сву таму из твоје душе. Нека је тама не само од греха, нека је од свих смрти и од свих ђавола, они, они су увек јачи од сваког мрака, од сваке таме, од сваког искушења које те може снаћи. Свакоме од нас Господ је дао ’силу да стајемо на змије и на шкорпије и на сваку силу вражију.’
Да, то је сила коју је Господ дао Светим Апостолима, дао је Својим Светитељима, ту силу даје и свакоме од нас. Хришћани, крштени. Да, даје несумњиво, јер ево, ту силу имају у изобиљу Свети Јерарси Божији. […]
А сила врага, сила ђавола у теби и у мени јесте грех, јесте страст, и то, ти и ја, можемо победити обрађујући се Господу молитвом, и Светим Великим Јерарсима. И нама је Господ дао ону силу коју даје Светим Апостолима.”
[Ава Јустин, из беседе о Св. Трима Јерарсима, у ман. Ћелије, 1967. године]
Три Сунца, три изузетне личности, не да нису упали у замку сујетног надгорњавања и такмичења ни за свог земнога живота, већ не дозволише ни у свом вечном светитељском животу да се око тога спори народ који је са најбољом намером величао свакога од њих.
Један одсјај троличности Свете Тројице – три умне главе, равне један другоме, нама дариваше Празник где их саборно прослављамо.
„Свештене и богоносне проповеднике, и велике учитеље” прославићемо и на бденију, обративши им се молитвом и, у песмама опеваним слављењем, по савету св. аве Јустина.
Ј. А. Тонић