Лучиндан, како је то народ присно наденуо име готово свакој крсној слави, наглашавајући на тај начин светитеље – своје породице заштитнике и заступнике – као „своје”, јесенска је лепа слава, и то не малог броја породица. Тако, свети апостол Лука има дужи стаж и дубљу историју записану у народном памћењу неголи светитељ са којим дели дан прослављања – св. Петар Цетињски. Да није овог другог – не бисмо ни имали прилику да приложимо бденије, као заповедном празнику.
Није ни важно мерити и поредити који је светитељ „већи” и важнији.
Важно је да не пропустимо прилику да им заблагодаримо на примеру који су својим житијем дали и на предстојању пред Господом и Пресветом Богородицом.
Рекло би се, личности, животни пут и околности времена у којем су ова два светитеља живела сасвим су различити и неупоредиви. Раздваја их читав океан векова а опет – једно је заједничко: непоколебивост и ревност у вери.
Прилажем мисао за дан сутрашњи, св. Теофана Затворника; иако се календарски не поклапа баш са датумом, већ се односи на уторак седмице, 22. по Педесетници – гле, сасвим се може поставити као примедба и опомена, полазиште за промишљање, иако није богослужбена химна.
„Не стиди се да исповедаш Господа Исуса Христа оваплоћеним Сином Божијим, који нас је искупио својом крсном смрћу, а Васкрсењем и Вазнесењем својим нам открио улаз у Царство небеско. Уколико се постидиш и Он ће се постидети тебе када дође у слави својој и Очевој и светих анђела (Лк.9,26). Данас је у друштво ушла мода да се уопште не говори о Господу и о спасењу, док је раније само о томе било речи као о најважнијој ствари. Срце радо заволи реч о ономе чему је наклоњено. Значи ли то да је срце почело да буде мање наклоњено ка Господу? Судећи по речима, изгледа да је тако. Једни га уопште не знају, други су хладни према Њему, док они који имају топлину према Њему уопште не заводе реч. А и свештенство ћути. Дошло је до тога да је реч о Господу Спаситељу и о нашем главном делу – спасењу, искључена из круга тема које су прихваћене у друштву. „Шта,- рећи ћете,- зар треба само о томе говорити?“ Зашто само о томе? О свему се може говорити са те тачке посматрања, тако да сваки разговор буде осењен духом Христовим. Тада ће и бити могуће погодити ко говори – Хришћани или незнабошци. Сада, пак, ви то не можете познати ни по речима, ни по списима. Погледајте све журнале: о чему све тамо не пишу? Међутим, нико није рад да поведе реч о хришћанском животу. Мудријашко време!”
Мудријашко време траје ли траје, журнали само мењају длаку али ћуд никако, мода о темама за разговор се чврсто држи својих позиција … Опет, уместо да нас ово сагледавање времена од св. Теофана до данас баци у очај, сетимо се да је дистракција, не само духовне природе сигурно било и у времену апостола Луке а поготово у време митрополита и подвижника Петра Цетињског.
И ево, засијаше оба у светима.
Ј. А. Тонић
