БДЕНИЈЕ ПРАЗНИЧНО
Петак, 26. јануар у 17 ч.
ЛИТУРГИЈА
Субота, 27. јануар у 9 ч.
„Зато ми славимо Светога Саву да би се научили тој правој просвети, тој истинској просвети. А ми имамо сва средства за то, сва средства која нам је Господ дао, имамо све врлине: веру, љубав, наду, пост, милостивост, све су то дивна средства која спасавају нас од свакога греха, од сваке страсти и од сваког ђавола. Нека би Свети Сава, по великој милости својој, погледао и на данашње наше Србе који галопирају, трче путевима безбожја, путевим богоборства, путевима гоњења Цркве Христове.
Сетимо се да свакоме од нас претстоји излазак из овога света, тренутак када ће душа твоја да се одвоји од тела и крене у онај свет. Шта ћеш онда радити са њом? Сети се Спаситељеве приче о богаташу и Лазару […]
Тако и ми, живећи у овом свету, нехатно живећи само ради уживања, ради богаћења, шта бива са нама? Исто што и са богаташем: исто ће бити и са мојом душом, и са твојом, ако смо такви, ако је живот за нас овде уживање и богаћење, и клањање пред културом која је постала идол за безбожнике савремене Европе и наше. Јер природа људска је таква да не може без Бога. Тако су људи почели да проглашавају за Бога – шта? Ето, прогласили су такозвану културу, просвету без Бога, то су прогласили за своје идоле, за своја божанства. Али, очи ће се наше отворити на све то. Онда кад смрт куцне у тела наша и извуче душу нашу из тела нашег, онда ће пред очима нашим пукнути сав небески свет, али биће доцкан. Зато, ако смо прави Срби да се држимо просвете Светосавске, просвете у којој је Бог све и сва. Иначе, шта нама предстоји? Шта Србима предстоји без Светога Саве. – Распад, уништење.
Нека би нас Свети Сава сачувао по великој милости и љубави његовој, од тога уништења. Нека не гледа на наше страшне грехе, него по милости својој нека умоли Спаситеља да препороди Србе, да их преобрази, да их поведе путем истинске Просвете, путем Вечнога Живота. Да отвори очи свима нама, да отвори очи Србима, и да нам каже и покаже да је овај живот само припрема за Вечни Живот у ономе свету. И ако нас буде Свети Сава водио, и ми допустили да нас он води, ми ћемо лако спасти душу своју у овоме свету. ”
[Ава Јустин, из беседе о Светоме Сави, у ман. Ћелије, 1974]
Веома је тешко издвојити тек одломак, из громких и, мало је рећи, опомињућих посланица великог и светог оца Јустина. Свака му је, што би рекао народ – златна, и свака му је реч, поука и порука на месту и актуелна; ево, од речи до речи и после равно педесет година откад је ова беседа изговорена о Савиндану у манастиру у којем је отац Јустин проводио своје дане.
Роде наш српски, отворимо очи и уши и пре него, како каже ава Јустин, смрт куцне у наша тела. Колико је само дивних стихова – богослужбених и „светских” испевано, колико назива предела, брегова, поља понело Савино име, колико прича још живи у народном памћењу – имамо заиста шта да видимо, чујемо, упамтимо еда бисмо ли пренели онима који ће доћи а који су већ опевани у тропару Светоме – деци, као дрвета маслинова што их је Сава посадио у духовном рају. Велика је обавеза наша да их однегујемо, колико је до нас.
Бденије и Литургију приносимо, а свом роду сербском, свима који уче и који се уче – срећна слава!
Ј. А. Тонић
