ВАВЕДЕЊЕ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ
БДЕНИЈЕ ПРАЗНИЧНО
Среда, 3. децембра у 18 ч.
„У привремену Светињу над светињама ушла је вечна Светиња над светињама. Ушла је нерукотворена скинија слова, разумни и живи кивот хлеба живота који је ради нас уистину сишао с небеса, ушла је тамо где се налазио људским рукама начињени кивот у којем се чувао сасуд са маном, сачињеном од јутарње росе што је стваралачком и божанском вољом претворена у храну. Будући да је мана ниспослана с небеса, несавршени и непосвећени у истинске божије тајне назвали су је „хлебом ангелским“, док се онима што су сазнали божанско и проникли у божанског Духа она показала као праобраз будуће истине која ће се испунити у овој Дјеви. Ушла је Књига живота, у којој нису била исписана обличја слова, него је само неизрециво Слово Оца небеског носила у себи. Ушла је тамо где су се чувале таблице Завета, на којима су беживотна обличја слова била изображена. Ушао је вечноцветајући изданак, од којег је произашао неоскврњени Цвет и подарио нам нетрулежност, ушла је тамо где се налазило жезло Аароново које је, будући суво, процветало, предизображавајући бесемено рођење од Дјеве.”
[Одломак из беседе светог Григорија Паламе На Ваведење Пресвете Владичице наше Богородице и Приснодјеве Марије у Светињу над светињама и о њеном богоподобном животу на том месту]
Разумни и и живи кивот хлеба живота, јутарња роса у храну сотворена божанском вољом, хлеб ангелски, вечноцветајући изданак, цвет неоскврњени – дивни су епитети – метафоре којима је св. Григорије представио Богородицу, и свих нас Мајку, утеху, којој се обраћамо кад год нас притисне каква невоља и тескоба.
У овом празнику, првом важном прославом у божићном посном раздобљу, сећамо се необичног догађаја који следи у животу Богородитеља, Јоакима и Ане. Тајанство овог Празника навештава даљи след догађаја којим ћемо корачати ка рождественској ноћи.
„Марију, Богоотроковицу верно да восхвалим,
днес бо вводитсја во Свјатаја Свјатих, воспитатисја Господу.”
Поука и путоказ за све родитеље, у домаћој нашој цркви, колико је до нас и колико можемо.
Срећну крсну славу нашем Матеји желимо, славио на много благих година!
Ј. А. Тонић
