УСНУО У ГОСПОДУ ПРОТОЈЕРЕЈ ДУШАН ЈОВАНОВИЋ, парох невски
О Преносу моштију св. оца нашег Саве
Оца Дула, како смо га сви звали, упознала сам док је био парох вишњички. Са „Марковцима” – певачима из Хора цркве св. Марка, неколико пута смо певали за сеоске преславу – како то народ каже, за други Васкрс – Васкрсни понедељак. Пао је предлог да би било лепо да певамо на Литургији и после идемо у литију, обичај крсног хода по њивама, обилазећи запис-дрвета и молећи се за изобиље плодова земаљских.
Још памтим колико је било радости код оца Душана, кад је мала сеоска црква, први пут прозвучала хорским Христос воскресе.
Не прође дуго, ето оца Душана као пароха у наш невски храм.
Сви га памтимо као народског човека, вазда ведрог и спремног за шалу али и разумно, борбено сагледавање живота и свих искушења што живот прате.
Рекла бих да се тако – храбро и борбено, носио са својом болешћу која је потрајала, а он, докле год је могао да, макар и повремено, служи – жалио се није.
Мојој породици, отац Дуле се у анале уписао као неко ко ми је „прорекао” кад ћу се породити; по мом доласку на недељну Литургију са стомаком до зуба, са питањем „Ти си још ту, опет дошла?! Значи, биће Пантелија!”
Тако је било, нити сам знала да носим дечака, још мање да ћу се сутрадан, на св. Пантелејмона заиста и породити. Једини је који је нашег сина увек и једино звао „Панто”, по његовом знамењу.
Један старовремски попа. У различним саставима братстава невских, о. Дуле је баш био посебна коцкица у том мозаику.
На сваком великом входу помињаше га наше свештенство, бољашчег. Што каже народ, одморио се. И претрпео до краја. Упокојио се на Пренос моштију св. Саве а испратићемо га уочи Преноса моштију св. Николе – славе храмовне у селу Вишњици где је са својом породицом дуго служио.
Господ да прими душу уснулог слуге свога, протојереја Душана. Вјечнаја памјат!
Ј. А. Тонић
