ВЕЛИКА ГОСПОЈИНА

УСПЕЊЕ ПРЕСВЕТЕ ВЛАДИЧИЦЕ НАШЕ БОГОРОДИЦЕ И ПРИСНОДЈЕВЕ МАРИЈЕ

БДЕНИЈЕ ВАСКРСНО-ПРАЗНИЧНО, гл. 2
Субота, 27. август

ЛИТУРГИЈА
Недеља, 28. август

„Богогосподарском наредбом, дођоше са свих страна богоносни апостоли, високо на облацима подигнути, па твоје пречисто и животодавно тело са љубављу целиваху, а узвишене силе небеске дођоше са својим Владиком, да прихвате твоје пречисто тело које је Бога примило; и мада су страхом обузети предивно су унапред послани, па невидиво кличу небеским војводама: ево долази Царица свих и Богодевојка, дигните се врата и њу узвишено примите, као Матер непролазне Светлости, јер због ње је дошло свенародно спасење човечанства. Њу не смемо гледати и њој достојну част неумемо одати, јер она изузетно превазилази сваки разум. Зато Пречиста Богородице која увек живиш са живоносним Царем и твојим Породом, моли га увек да сачува и спасе од сваког напада противника твој нови народ, јер смо твоје светло заступање заувек стекли па те зато славимо.“

[Стихира на Господи воззвах, гл. 1-8]

Не само да је овом стихиром описан и опеван чудесан догађај Успенија пресвете Богородице, последњи велики Празник у кругу црквене године, већ је ова стихира својеврсна ‘рекапитулација’ мелодијског ткива којим се плете музичка потка сваке појачке традиције православног Истока.
Почевши и окончавши гласом првим, ова се прича – што је јединствен случај у богослужбеној химнографији – продева кроз свих осам гласова, шарајући самогласним видом – начином раскошно постављену представу Успења Богомајке.

Под окриљем овог Празника и ми почињемо нову певачку сезону.
Да нас, ослабеле, ‘Матер непролазне светлости’ заштити, окрепи и окупи – и на окупу чврсто држи – у нашем труду и лепом послушању.

У прилогу, монументално Успење студеничко, пре и после рестаурације. Е да бисмо се и ми тако обновили!

Ј. А. Тонић

Последњи догађаји

Друштвене мреже

Пријатељи