„Ставио си им на главе венце од драгог камења; живот су тражили од Тебе, и Ти си им дао“ (Пс. 20, 4-5)
Недеље месопусне, 6./19. фебруара ове године,
у Саборном храму Св. Георгија у Призрену
венчали су се Иван Крстић из Призрена и Данка Селаковић из Беле Цркве.
Сваком венчању, као Богом благословеној љубави крунисаној браком, ваља се радовати. Ово венчање је, међутим, посебно, јер се први пут од мучних страдања поткрај прошлог века, у царскоме граду Призрену венчава млади човек, у овом граду рођен и у овој цркви крштен. Иван је један од двадесетак Срба који живе у Призрену, а своју будућу супругу, Данку упознао је пре две године приликом посете Црквеног хора „Свети Александар Невски” Призрену и манастиру Свети Архангели.
Тачно две године касније, Иван и Данка су нам указали част да певамо на венчању и будемо њихови гости. После Литургије у манастиру Светих Архангела, чин венчања у Саборној цркви у Призрену обавили су високопреподобни архимандрит Михаило, отац Андреј, проректор Призренске богословије, отац Саша Крстић из храма Свете Петке на Чукарици (младожењин рођени брат) и ђакон Милан, професор Богословије. Осим родитеља, рођака и пријатеља венчању су присуствовали и ђаци и професори Призренске богословије. Сватова напретек, свечаност велика, наша радост неизмерна.
Брачни пар Крстић жели да свој живот настави у граду, негдашњој силној царској престоници. Уздамо се у Господа да им буде како им је у својој беседи отац Михаило и пожелео, да бреме које су на себе узели уз Божју помоћ носе, будући пример и другима.
Незахвално је објективним и сажетим језиком извештавати о оваквом догађају; то ћемо препустити другим, непристрасним извештачима који ће, надамо се, забележити овај важан догађај у животу малобројне српске заједнице у граду – седишту Епархије.
Ми, чланови Хора не можемо тек сувопарно набројати, мало је рећи, дирљиве тренутке који су се ређали у та два дана: сусрет са обновљеном Призренском Богословијом (која је приликом нашег претходног доласка била још у рушевинама), појање на васкрсној вечерњи, антифоно са ђацима – богословцима, боравак у „Душановом народном конаку” манастира Свети Архангели и велико гостопримство оца игумана, учествовање на Литургији и, особито, на самом чину венчању. Поврх свега тога – свечани ручак и права свадбена прослава, са осамдесетак званица на којем смо се трудили да, натпевавањем са ђацима Богословије допринесемо и овом, „световном” делу венчања.
Наше је да заблагодаримо Господу што смо баш оваквим поводом поново походили светињу призренско-архангелску, оцу игуману на стрпљењу а младенцима и њиховим породицама – на несебичном гостољубљу и пажњи којом су нас обасипали.
Све је исказано у молитви којом је чин венчања заокружен: „Отац, Син и Свети Дух, свесвета, и једносуштна, и животворна Тројица, једно Божанство и царство: нека вас благослови, и нека вам подари дуг живот, добар пород, напредак у животу и вери; и нека вас обаспе свим земаљским добрима; и нека вас удостоји обећаних блага наслађивања, молитвама свете Богородице и свих светих. Амин.”
Ивану и Данки, долгоденственоје и мирноје житије, на многаја и блага љета!
Јелена Анастасија Тонић, хоровођа и Црквени хор „Свети Александар Невски”
