ПРЕПОДОБНИ ОТАЦ НАШ СВ. СИМЕОН, СЕРБСКИ, МИРОТОЧИВИ
БДЕНИЈЕ ПРАЗНИЧНО УОЧИ ХРАМОВНЕ СЛАВЕ
Петак, 25. фебруар у 17 ч.
ХРАМ СВ. СИМЕОНА МИРОТОЧИВОГ на Новом Београду
„Царство земаљско оставив,
Крст свој на раме узевши
Свега си себе предао Богу
И у Свету Гору отишав
Светога Духа био си причасник
Зато и чудотворац јавио си се
И миро истаче гробница моштију твојих
Богоносни Симеоне, моли Христа Бога
Да грехова опроштење подари штоватељима твојим”
[Седалан, гл. 8 из Службе Светоме]
Ко год се и једном обрео у Студеници, морао је бити преплављен и затечен присутношћу таквих светитеља у једном храму: ту почивају мошти Симона – Стефана Првовенчаног, Ане-Анастасије – мати св. Саве и родоначелника светородне лозе немањићке – Св. Симеона Мироточивог.
Иако је у лику великог жупана и владара прешао већи део стазе свога живота, осваја ипак лик смиреног старца који се приклонио и послушао сина – потоње светило народу српском. Житије светог Симеона, сведено у пар стихова овог седална, кратка је поука и једноставно упутство за свакога од нас.
Миро целебних моштију Светога домирује и чежњу свију нас, толико удаљених од светогорских и ибарских обала, да можемо у једном од најмлађих храмова новобеоградске стране наше престонице с радошћу узети учешћа у прослављању храмовне славе.
Веома захвални на позиву и благослову оцу Радичу као и старешини храма – оцу Невенку, и ове године ћемо се потрудити да дометнемо коју лепту литургијском слављу.
Хору храма св. Симеона Мироточивог и хоровођи Јовани од срца честитамо славу и желимо да се умноже и поју на много благих година!
На много година да се бокори лоза светосимеоновска, од Хиландара и Студенице до, овим храмом освештаних, простора новобеоградских!
Ј. А. Тонић
