СВ. СТЕФАН ШТИЉАНОВИЋ

СВЕТИ И ПРАВЕДНИ КНЕЗ СТЕФАН ШТИЉАНОВИЋ

БДЕНИЈЕ ВАСКРСНО, гл. 8

САБОРНА ЦРКВА Св. Архангела Михаила

Субота , 16. октобар у 17 ч.

„Кад у гроб часно ти тело положи се,

Тад мигом божаственим неповредно сачува се

И лучом небеском облиставано јави се

И својим изгледом многе ужасну:

Из земље изнесено као благо многоцено,

Благоухање мира слатко даде

У цркви Богоматере положено бивши

Исцељења многа показа

И од људи недуге одагна,

Па стога спомен твој с радошћу светкујемо,

Стефане, Христов угодниче.”

[Стихира на Господи воззвах, гл. 2, из службе Светоме, непознатог Шишатовчанина]

Тако је то било пре скоро пет стотина година; тако је Господ пројавио светост слуге свога – и слуге, а не само кнеза народног – Стефана Штиљановића. Пример како се владалац удостојио светог лика раздавши, у време тешког ропства под Турцима, немаштине и глади, своје жито и тако прехранивши народ. Због тога му народ притиче као заштитнику гладних и сиротих, особито у време ратова, најезде непријатеља и тешких искушења.

Рекло би се да се наше време уклапа у овај оквир. Користимо онда прилику што су мошти Светога на дохват руке, у Саборној цркви. После неколико векова почивања у манастиру Шишатовцу, пренесене су „као благо многоцено” да се избаве од најезде варвара новога века, 1942. године.

Ове године, служба Светоме уплетена је у васкрсно бденије гласа осмог, и тиме осветљена васкрсним даном.

Захваљујемо се благослову оца Петра Лукића и прилици да појемо у Катедралном храму, узносећи похвалне песме праведном Кнезу Стефану Штиљановићу и супрузи његовој Јелени – Јелисавети.

Ј.А. Тонић

Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin
Share on pinterest
Share on email
Share on print

Последњи догађаји

Друштвене мреже

Пријатељи