БДЕНИЈЕ ПРАЗНИЧНО
Четвртак, 11. јули у 18 ч.
ЛИТУРГИЈА
Петак, 12. јули у 9 ч.
„Којим побожним песмама да опевамо Петра и Павла? Они су крила богопознања, јер су цео свет прелетели и до небеса се уздигли; они су руке еванђелске благодати, и стопе проповедања истине, реке премудрости, зраци крста, којима је Христос горди поглед демона оборио, јер он има велику милост.”
[Стихира на Господи воззвах, гл.2]
„Сенка Светог Апостола Петра исцељује од свих болести, сенка. Ко је онда обогатио њега – ко? Убрушчићи, марамице Светог Апостола Павла исцељују од свих болести. Ко је богатији од овога најбогатијег ученика Христовог? Они речју Христовом васкрсавају мртве, исцељују од свих болести. Шта је то, откуда људима то, какво је то богатство? Гле, ова два обична човека шта су, откуда њима та моћ?
Откуда моћ уплашеном Петру, који се уплашио од служавке и одрекао Господа Христа три пута? И тај Петар неустрашиво иде кроз сав овај свет, проповеда Господа Који је победио смрт и после васкрсења Његовог четрдесет дана провео са Ученицима Својим у вери: да је заиста васкрсао, да је заиста смрт уништена, и послао им Духа Светога у педесети дан, послао им Небеску Силу, не једну, све Небеске Силе, и они испуњени Духа Светога проносе Васкрслога Господа кроз овај свет као непропадљиво богатство.
Разгрни душу Апостола Павла, шта ћеш наћи у њој: Васкрслог Господа, веру у Њега, живот по Њему.
Разгрни душу и срце Апостола Петра – опет исто, то исто. „Ја не живим више, у мени живи Христос” – изјављује апостол Павле.
Тражиш душу Павлову у Павлу, нема је, Христос је заменио, променио савест, ум, срце његово у њему, нема их, Господ Христос у њему.”
[Ава Јустин, из беседе о Светоме Сави, у ман. Ћелије, 1965]
Овим увидима аве Јустина изречено је и протумачено све што треба да знамо о двојици апостола; иако беху тек ‚једни од’ најпре „ужег” а затим и „ширег” сазива чете ученика Господњих, постадоше први међу једнакима.
Оба се се преумила и променом властитог имена; Симон, по својој стаменој и непоколебивој вери (прекаљеној и искупљеној упркос троструком одрицању од Учитеља) прозван Петар – Стена, а Савле – са првим именом оставивши иза себе тежак грех и као Павле постаде истински учитељ и проповедник.
Њихови ликови и дела апостолска по важности следе фрескама наших манастирских цркава ликовима Господа, Пресвете Богородице и св. Јована. Прате их и у изворним песмама опеване и песмом блажене „Петрове врућине”, под претњом којих ћемо ми принети вечерњују пјесан, а уз мало труда и у малом саставу – и Литургијско славље и окончање, никад краћег петровског поста.
Дај Боже да нас чују и закриле њихова „крила богопознања” и загрле те „руке еванђелске благодати”.
Ј. А. Тонић
