На Материце, л. Г. 2023
На прсте једне руке се могу набројати ученици српских Богословија који су пожелели да певају у црквеном хору, што је само по себи један суров, тешко објашњив оксиморон.
Такав један је са свом одговорношћу, посвећеношћу, ревношћу дошао да пева и стасава у нашем Храму одмах по уписаном факултету – Православном богословском, у престоном граду.
Драгоцен и квалитетан бас-баритон, ваљан као хорски певач, ваљан за певницом, распевани гост на нашим славама и лепим путовањима, своје узрастање је крунисао браком са Миленом, донедавно хоровођом певничког Хора у нашој цркви.
Три кћерке (засад) је даровао Господ Марку и Милени, а пут их је одвео у епархију шабачку – ту дивну варошицу што памти и славне битке и отмени дух корзоа и господских трпеза и раскошним липама наткриљене улице, чивијашки штос и спокој недељног поподнева.
Надамо се да ће обоје свој пут пронаћи и изградити у дарованом им окружењу, са духовним капиталом који су понели из наше, невске заједнице.
Веома нам је драго да је са њима данас био и доскорашњи старешина, отац Вајо са још два свештеника из нашег Храма, парохом о. Браниславом и свештеником младим Јованом уз делегацију певничког хора наше цркве.
Аксиос, оче ђаконе! На много благих година да служиш и послужиш својој цркви!
