„Нека би Пресвета Богомајка у душама свакога од нас породила љубав према Господу Христу, породила молитве к Њему, да би могли живети побожним животом у овоме свету и заслужили Рај и Царство Небеско. Без тога, замислите себе као богаташа из приче о богаташу и Лазару. На ономе свету доцкан ће бити. Покајање је нама као најбољи лек од сваког греха. Мрзиш ли – Он Господ је дао љубав. Грешио си и тиме служио ђаволу, тргни се, спашавај себе! Спашавај душу своју кроз свете врлине, кроз молитву, кроз пост, кроз милосрђе, јер живот је врло озбиљна ствар. Човек је врло озбиљно биће. Господу ћемо одговарати за све што радимо у овоме свету. И као бића створена за Вечни Живот, шта радимо у овоме свету ако се не припремамо за Вечни Живот?!
Нека нам Пресвета Богомајка буде увек у помоћи, да нас Она води и руководи, и да љубави и силе да служимо Њеном Божанском Сину, да служимо себи и своме Вечном Животу. Нека би Она била наша Заступница и у овом и у оном свету, да служимо Њеном Сину Божанском, сада и увек и кроза све векове.
Амин.”
Свети Јустин Ћелијски
[Из беседе на Ваведење, 1973. у манастиру Ћелије]
На почетку новог поста у овој години узбурканој – и овај, радосни, божићни, једнако обојен искушењима као и минули – грабимо и боримо се. Заиста, како ава Јустин лаконски каже – „живот је врло озбиљна ствар”.
Зато се у првом великом Празнику, који и химнографијом и настројењем навештава тиху ноћ којом ће почети разрешење свих наших заплета и заплитања, обраћамо Пресветој Богомајци – а коме другом, овако помућени да прибегнемо?
„Најчистији храм Спаситељев, најскупљи дворац и Дјева, свештена ризница Божије славе” нека нам буде на помоћ, а ми ћемо на бденију отпојати многе песме у славу Празника којем су толики храмови посвећени – а сви воде до обитељи хиландарске, нашег камена утвержденија.
Ј. А. Тонић