ОПЕЛО ПРОТОЂАКОНУ МОМИРУ

ЗАУПОКОЈЕНА ЛИТУРГИЈА И ОПЕЛО ПРОТОЂАКОНУ МОМИРУ ЛЕЧИЋУ

2. децембра л. Г. 2021.

http://www.spc.rs/sr/zaupokojena_liturgija_opelo_protodjakonu_momiru_lechitshu

Испратисмо нашег протођакона Мому Лечића, рекла бих – баш онако топло, смирено, кротко, с љубављу, како је и он служио. Уз несумњиву подршку светог Благоверног Књаза, дало се да се у радни дан окупимо у таквом саставу да можемо отпојати и Литургију и, у наставку – опело.

Изванредна проповед старешине Храма оца Ваје, прожета сећањима, још живим, које сви делимо (само делимично пренесена у овом извештају, а суштински важна), обраћање викарног епископа Саве марчанског, топло сећање сарадника и сотрудника оца Лечића – ђакона Стевице Рапајића, пуно свештеника, ђакона, монаштва – допринело је, надам се, да се отац Момо својим вазда радосним и љубопитљивим погледом и сада радује и да је задовољан. У подвигу живети, служити читавог живота, па и у смрти се скрајнути – верујем да је тим путем отац протођакон стигао баш тамо где треба.

Његовом сину Јовану са породицом од срца благодаримо за окупљање и трпезу за покој душе.

Вечан ти спомен, достоблажени оче протођаконе! Твоје „Верујем!” још одјекује невским храмом, и насељава толиких сећање и у Цркви стасавање.

Ј. А. Тонић